Izvor: Prva.rs, 03.Dec.2014, 17:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budžet prva teška mera iz sporazuma sa MMF

"Od prethodnog neuspešnog aranžmana sa MMF-om, potpisanog u septembru 2011, imali smo seriju novih pokušaja da se dogovori uverljiv program sa Fondom, međutim, ti pokušaji nisu urodili plodom. U međuvremenu je naš fiskalni deficit dostigao neodrživo visok nivo, što je dovelo do potrebe za još opsežnijim reformama i prilagođavanjem", rekao je ministar.

"Pred nama je težak zadatak da pokažemo spremnost na nastavak reformi. Postigli smo sporazum o nizu važnih makro-ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << i strukturnih reformi povezanih sa neodrživim preduzećima, državnim energetskim monopolistima, kao i o infrastrukturnim i reformama javne administracije", navodi Vujović.

Ministar napominje da je najvažnije da Beograd dokaže MMF-u da može biti pouzdan partner, da će planirane fiskalne i strukturne reforme povesti Srbiju održivim putem, pokrenuti otvaranje novih radnih mesta i doneti dobrobit svim građanima.
"Iako su unapređenje strukture preduzeća i upravljanja osnova za bolje rezultate javnog sektora, u ovoj fazi nismo razgovarali o detaljima programa restrukture tih preduzeća sa MMF-om", rekao je on. Dodao je, međtim, da će Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj u predstojećim nedeljama predočiti koordinisane akcije u cilju formiranja sveobuhvatnih programa restrukture za EPS, Železnice Srbije, Srbijagas i druga javna preduzeća.

Za izradu i implementaciju tih programa biće potrebne dve do tri godine, ali će Srbija na kraju biti oslobođena neodrživih fiskalnih posledica koje su javna preduzeća izazivala u prošlosti, zaključio je ministar.
"U ovoj fazi, najvažnija mera je da se ograniči uticaj Srbijagasa, EPS-a i Železnica Srbije na budžetski deficit i javni dug. U prošlosti, izdavanje državnih garancija za kratkoročne kredite javnim preduzećima predstavljalo je glavni kanal kroz koji je loše poslovanje tih kompanija uticalo na narastanje javnog deficita i duga. Taj kanal će u budućnosti biti zatvoren, a državne garancije će jedino biti dostupne za dugoročne kredite međunarodnih finansijskih institucija", izjavio je Vujović.

On je, takođe, odgovorio na pitanje o kontradiktornim izjavama srpskih zvaničnika povodom privatizacije Telekoma Srbije.
"Premijer Aleksandar Vučić izrazio je nadu i želju da Telekom Srbije bude privatizovan", rekao je Vujović, naglašavajući ekonomsku stranu ovog procesa. "U pravom trenutku i kada se svi ključni faktori koji utiču na cenu poklope, Telekom zaista može i treba da bude privatizovan. Uskoro ćemo pokrenuti tender kako bismo izabrali najboljeg kvalifikovanog savetnika i nadamo se da će se taj proces završiti tokom 2015. godine", izjavio je Vujović.

Ministar je ponovo izneo kritike na račun banaka i visokog nivoa kamatnih stopa na kredite. "Istina je da je Srbija među zemljama sa najvećim rasponom u kamatnim stopama u svetu. Očigledno je da postoje brojni faktori koji se kriju iza toga, ali su i banke odgovorne u velikoj meri. Kao glavni razlog zbog kog drže kamate na visokom nivou, banke navode visok udeo nenaplativih kredita (zbog čega imaju potrebu za vanrednim izdvajanjima).

Vujović je najavio i reviziju bankarskog i finansijskog sektora koja će pomoći u rasvetljavanju ovog problema i u pronalaženju boljeg rešenja za visoke kamatne stope.

Ministar se, takođe, osvrnuo na uslove koje je MMF postavio Srbiji u sklopu trogodišnjeg aranžmana, ali i na uslove Evropske komisije za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
"Evropska komisija i MMF dele mišljenje o potrebi budžetskih ušteda. Oni nisu eksplicitno definisali način ostvarivanja ušteda, ali postizanje ekonomske samoodrživosti jeste uslov. U tom smislu, fiskalno prilagođavanje je među najvažnijim elementima i iz tog razloga je neizbežno", zaključio je Vujović.
Izvor: Tanjug

Nastavak na Prva.rs...