Izvor: Blic, 18.Jun.2013, 22:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Depeše sa "Vikiliksa" potvrđuju kritike haškog sudije Merona

Američka diplomatska prepiska koju je objavio "Vikiliks" izgleda podupire tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke administracije pri oslobađanju visokorangiranih osumnjičenih, piše danas danski levičarski nezavisni dnevnik "Information".

Harhof je prošle sedmice izneo tvrdnju u pismu njegovim kolegama i pustio informaciju u danskim medijima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je predsednik Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji Meron vršio pritisak na sudije da puste vodeće hrvatske i srpske oficire, podseća AFP.

Depeše Stejt departmenta iz Haga objavljene na "Vikiliksu" izgleda podupiru njegove tvrdnje, uključujući jedan iz 2003. o susretu Merona s neimenovanim američkim ambasadorom.

Na tom sastanku, Meron se navodno zalagao da američka vlada glasa za okončanje mandata glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, opisujući je kao "prvenstveno medijsku ličnost koja je prevashodno zainteresovana za svoju sopstvenu zaostavštinu".

"Meron je pozvao američku vladu da se usprotivi produženju i izrazio rezerve o proširenju njenog mandata za još godinu dana", navodi se u toj depeši o Del Ponteovoj, koja je napustila Tribunal 2008. godine.

Povezane vesti: Odluke Haškog tribunala dovedene u pitanje zbog optužbi protiv sudije Merona

Danski dnevnik, koji je obelodanio postojanje američkih depeša, navodi da je Del Ponteova "razvlačila sudske predmete i tako stavljala prepreke na putu SAD i Rusiji da dovrše rad Tribunala".

Dnevnik piše da Harhof veruje da se Meron zalagao za ubrzavanje sudskih postupaka radi uštede i prestanka 20 godina dugog pravnog procesa.

Haški tribunal formiran je 1993. godine radi suđenja počiniocima genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti tokom krvavog raspada bivše Jugoslavije, navodi AFP, dodajući da su "Srbi često kritikovali pristrasnost suda protiv njenih državljana, koji su često osuđivani, dok su Hrvati, Bošnjaci i Albanci sa Kosova oslobađani".

Pasus iz druge poverljive depeše iz 2003. na susretu Merona i drugog američkog ambasadora opisuje sudiju kao "najeminentnijeg pristalicu napora vlade SAD".

U informaciji se citira neimenovani bivši pravni savetnik Tribunala, koji kaže da depeše pokazuju da je Meron imao bliske odnose saradnje sa američkom vladom.

"Utisak među mojim bivšim kolegama je da predsednik dobija instrukcije od američke vlade. A dokumenti 'Vikiliksa' sigurno ne doprinose njegovom slučaju", rekao je taj savetnik.

U pismu Harhof je tvrdio da je oslobađanje dvojice hrvatskih generala - Ante Gotovine i Mladena Markača i tri Srbina - bivšeg načelnika jugoslovenske vojske generala Momčila Perišića, šefa službe bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i njegovog zamenika Franka Simatovića, suprotno ustanovljenoj praksi Tribunala da se vojni komandiri smatraju odgovornim za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni.

Harhof je rekao da je sud umesto toga krenuo ka politici da komandiri mogu biti osuđeni jedino ako može biti dokazano da su znali za nameru njihovih potčinjenih da počine zločin. On je sugerisao da su američki ili izraelski zvaničnici bili umešani u ta oslobađanja.

Harhof je napisao da "verovatno nećemo saznati" da li je ijedan američki ili izraelski zvaničnik ikada vršio pritisak na predsedavajućeg suda, Amerikanca, ali da "informacije o upornom pritisku tog istog predsedavajućeg suda, Amerikanca, na njegove kolega u slučajevima Gotovine i Perišića navode vas da mislite da je bio rešen da postigne oslobađanje - a posebno da je imao dovoljno sreće da ubedi starijeg turskog sudiju da promeni stav u poslednjem trenutku".

AFP podseća da je jedini turski sudija u Tribunalu, 77-godišnji Mehmet Gunej.

"Većina slučajeva vodiće do toga da oficiri komandiri slobodno išetaju odavde. Tako da američki (i izraelski) vojni lideri mogu da odahnu", napisao je Harhof, a prenosi francuska agencija.

Danski sudija nije želeo naknadno da komentariše za medije ovo pismo, naglasivši da ga je uputio na privatne, a ne na javne adrese, a komentar nije dao ni Meron na čiji račun su iznete optužbe.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

Press: Vikiliks potvrđuje optužbe protiv sudije Merona!

Nezavisne Novine: Vikiliks potvrđuje tvrdnje sudije Harhofa?

BKTV News: Vikiliks objavio depeše o Meronu