Izvor: Politika, 08.Dec.2010, 10:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asanžovo pismo australijskom listu: Ne ubijajte glasnika
SIDNEJ - Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je žestoko branio svoja otkrića, u pismu australijskom listu „Ostralijen” (The Australian), tvrdeći da njegova Internet stranica zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje, jer objavljuje činjenice za dobro javnosti.
U prvom javnom obraćanju australijskim medijima, Asanž (39), rođen u Kvinslendu, optužuje australijsku vladu da pokušava da „ubije glasnika”, jer ne želi da se otkrije istina o njenim diplomatskim i političkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postupcima.
Vikiliks zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje, napisao je Asanž, dodajući da njegova internet stranica bez straha objavljuje činjenice za dobro javnosti. U tekstu objavljenu u utorak, pod naslovom „Ne ubijajte glasnika, jer otkriva neugodne istine”, Asanž podseća na godinu 1958. i mladog Ruperta Mardoka, tada vlasnika i urednika časopisa „Njuz” u Adelaidi, koji je napisao da se „u trci između tajnosti i istine, čini da će istina neizbežno uvek pobediti”. „Demokratskim društvima su potrebni jaki mediji, a Vikiliks je deo medija. Mediji pomažu da vlade ostanu poštene. Vikiliks je otkrio neke bolne istine o ratovima u Iraku i Avganistanu i objavio ekskluzivne priče o korporativnoj korupciji”, piše Asanž.
Prema njegovim rečima, Vikiliks je iznedrio novu vrstu novinarstva: naučno novinarstvo. „Radimo s drugim medijima kako bi ljudi dobili vesti i informacije, ali ih ljudi jednostavnim klikom mogu proveriti, jer su priloženi i dokumenti na osnovu kojih je vest nastala. Tako možete prosuditi sami za sebe da li je vest tačna”, ističe Asanže. U svom pismu kaže da nije aktivist protiv rata, jer ima i opravdanih ratova. „Ali nema ničeg goreg nego kad vlade lažu svojim narodima o ratovima, tražeći od građana da za te laži polože svoje živote i novac. Ako je rat opravdan, recite istinu i neka narod odluči hoće li ga podržati”, poručuje Asanž. Na kraju svog pisma Asanž podseća na istorijsku presudu u slučaju „dokumenata Pentagona” kad je američki vrhovni sud 1971. odbranio pravo novinara na objavljivanje dokumenata o Vijetnamskom ratu, obrazloživši da „samo slobodni i ničim ograničeni mediji mogu efikasno izneti na videlo nepravilnosti u vladi”.
Tanjug
objavljeno: 08.12.2010.
