Izvor: Politika, 22.Mar.2014, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je meso najskuplje u Vranju
Monopoli, mesto proizvodnje, kupovna moć i siva ekonomija diktiraju regionalne razlike u cenama hrane u Srbiji, ocenjuju stručnjaci
Osim velikih regionalnih razlika u platama, u Srbiji su i te kako izražene i geografske razlike u cenama hrane. Da te cene uvek prate standard stanovništva i visinu zarade, to bi bilo logično. Međutim, podaci Republičkog zavoda za statistiku nam pokazuju da to nije uvek tako.
Tako je, na primer, cena kilograma junećeg mesa od prvog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do sedmog marta iznosila od 478 u Leskovcu, Užicu i Pančevu do 619 dinara u Vranju. Svinjetina je najjeftinija bila u Užicu gde je koštala 379 dinara. Najskuplje je, ponovo, Vranje sa cenom od 489,90 dinara. Leskovčani su sveže pileće meso takođe plaćali najmanje u Srbiji – 230 dinara, a žitelji Novog Pazara čak 350. Što se tiče cena voća i povrća, i one variraju, mada manje nego cene mesa.
Pregled cenovnika nam otkriva nekoliko trendova: u dve kategorije (junetina i svinjetina) Vranje je najskuplje, a Užičani, takođe dve kategorije (juneće i svinjsko meso) pazare najpovoljnije u Srbiji. Isto tako, Beograd je u svim kategorijama hrane pri vrhu liste najskupljih. Zbog čega je tako i kako ove regionalne razlike komentarišu stručnjaci?
Dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, za „Politiku” kaže da nije teško objasniti razlike u cenama.
– Ukoliko pogledate poređenje cena bilo kojih poljoprivrednih proizvoda i hrane uopšte, Beograd je gotovo svaki put najskuplji. Tvrdim da je razlog tome monopolizovano tržište, razdeljeno između velikih igrača i nedovoljna konkurencija. Naravno, tu je i uticaj skupljeg zakupa, viših troškova poslovanja i imućnijeg stanovništva u glavnom gradu koje može da kupi skuplju robu. Ali, ponavljam, glavni razlog je nedovoljna konkurencija – objašnjava Cvijanović, dodajući da je isto bilo i kada je Institut pre nekoliko godina analizirao cenu hleba. Ispalo je da je u gradovima poput Kragujevca cena vekne daleko niža nego u Beogradu.
Kada je reč o Vranju i o tome da ovaj grad iz nekog razloga ima visoke cene mesa, naš sagovornik objašnjava da za to postoje veoma jasni razlozi.
– Vranje je uvek specifično kada je o tržištu mesa reč. Te cene zapravo diktira siva ekonomija, odnosno to što se deo proizvodnje mesa iz tog kraja različitim kanalima izvozi na Kosovo. Tako je već neko vreme i zbog toga je na vranjskom tržištu ponuda manja što utiče na više cene – zaključuje Cvijanović.
Milan Prostran iz Privredne komore Srbije, takođe ima objašnjenje za regionalne razlike u cenovnicima. Kada je reč o mesu, on navodi da u Srbiji postoji nekoliko centara sa dobrim stočarstvom, što utiče na niže cene u tim krajevima.
– Jedan od tih centara je Kraljevo i okolina ovog grada gde je locirano 18 odsto ukupnog stočarstva Srbije. Zatim, tu je i Užice i eto otkud to da su svinjetina i junetina najjeftiniji baš u Užicu – kaže on.
Prostran upozorava i da je stočni fond u Srbiji drastično smanjen, pa postoji strah da bi to ubuduće umnogome moglo da utiče na cene i na ponudu.
– Od svih vrsta mesa, jedino se živinarstvo u Srbiji održava, jer je to najjeftinija vrsta mesa koju potrošači u našoj zemlji mogu sebi da priušte. Sa druge strane, u poslednjih 20 godina broj goveda se sa dva miliona sveo na ispod milion, a broj svinja je sa šest miliona pao na tri i po. To bi, po tržišnoj logici, trebalo da dovede do drastičnih poskupljenja, ali to se nije dogodilo. Kupovna moć je mala, pa je i te količine teško prodati – objasnio je Prostran.
Što se tiče cena voća i povrća, on objašnjava da bi Beograd, koji u okolini ima mnogo proizvođača, sasvim sigurno mogao da bude jedan od jeftinijih gradova u Srbiji.
– Ali, jasno je da viša kupovna moć u glavnom gradu gura cenovnike naviše – zaključuje Prostran.
S. Despotović
objavljeno: 22.03.2014.
