Izvor: Politika, 20.Nov.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tranzicija oduvala velike sisteme
Do devedesetih godina govorilo se da su Vranjanci kao Japanci, a kada su veliki sistemi sagoreli, Vranje je postalo tipičan primer kako se od velikih fabrika prelazi na mala i srednja preduzeća
Vranje – Vranje je krajem devedesetih godina prošlog veka bilo prepoznatljivo po velikim sistemima koji su zapošljavali po nekoliko hiljada radnika. Dok se radilo i gradilo govorilo se da su Vranjanci kao Japanci. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prvog čoveka Vranja, Miroljuba Stojčića, pitamo šta je ostalo od te parole.
– Činjenica je da je Vranje počivalo na velikim sistemima. Holding kompanija „Jumko” imala je 13.500 zaposlenih, „Simpo” oko sedam hiljada, „Koštana” oko četiri hiljade, „Zavarivač” oko tri hiljade radnika, ostali su imali preko hiljadu radnika. Međutim, tranzicija je učinila svoje. Od tih velikih privrednih sistema jedino živi Holding kompanija „Simpo” sa oko šest hiljada zaposlenih. „Jumko” zapošljava 1.800 radnika, „Koštane” više nema. Vranje je tipičan primer kako se od velikih fabrika prelazi na mala i srednja preduzeća. Najteže je bilo promeniti mentalitet radnika koji su radili u velikim sistemima, i tim ljudima koji su ostali bez posla da kažemo da je sa konceptom velikih sistema gotovo.
Nedavno ste izjavili da će Vranje eksplodirati od nezaposlenosti.
U jednom trenutku imali smo petnaest hiljada nezaposlenih, a danas smo taj broj sveli na osam hiljada. Na kontu velikih sistema otvoren je veliki broj malih i srednjih preduzeća. Uz pomoć države nastojimo da otvorimo veliki broj srednjih preduzeća koja bi zapošljavala sto do petsto radnika. Ova godina nam je bila uspešna. Uz pomoć republike, u saradnji sa italijanskim menadžmentom, otvorili smo veliku fabriku „Sanč”, sa oko petsto radnika, koja proizvodi obuću. Broj nezaposlenih se smanjuje, ali smatramo da i osam hiljada ljudi bez posla predstavlja veoma opasnu socijalnu bombu. Vranje ima 85.000 stanovnika, a to znači da je bez radnih knjižica deset odsto stanovništva. Problem je utoliko veći što su bez posla ostali ljudi sa 45, 50 i 55 godina koje poslodavci neće.
Pažnju javnosti privukla je najava Kineza da će ovde izgraditi najveću solarnu elektranu u ovom delu Evrope.
Potpisali smo protokole sa predstavnicima firme koja je izuzetno zainteresovana za taj projekat, uradila je elaborat i, da budem iskren, i nas Vranjance je iznenadila činjenica da imamo toliko sunčanih dana – 278 u godini. U Vranju su već registrovana preduzeća u okviru tog projekta i mi očekujemo da početkom iduće godine počne realizacija. Do tada ćemo da izvršimo prenamenu zemljišta, promenu vlasništva. Radi se o oko 500 hektara zaparloženog brdsko-planinskog zemljišta s one strane Južne Morave.
Na čemu još temeljite razvoj Vranja?
Još uvek je ovo sredina koja svoj razvoj zasniva na drvnoprerađivačkoj industriji. „Simpo” je i dalje lider u proizvodnji nameštaja, ne samo u Srbiji, nego u ovom delu Evrope. Sa blizu šest hiljada zaposlenih, to je ozbiljan privredni kolektiv od značaja, ne samo za Vranje, već za čitav jug Srbije. Drugo, „Koštana” je iznedrila veliki broj malih preduzeća u oblasti obućarske industrije. Bivši radnici i menadžeri otvorili su svoja preduzeća. Prema podacima Regionalne privredne komore u Leskovcu, na jugu Srbije ima oko 70 radionica, fabričica i fabrika u toj oblasti. Najveći broj njih je u Pčinjskom okrugu. U Vranju ima desetak veoma ozbiljnih proizvođača, kao što su „Sanč”, „Dona lajn”, „Katja”, „Milanović”.
Da li se situacija u Preševu i Bujanovcu, vašim prvim komšijama, na neki način odražava i na Vranje?
Mi smo prihvatili tu realnost da živimo na istom prostoru sa Albancima. Oni su vrlo često u Vranju, kao okružnom centru, gde zadovoljavaju razne potrebe – u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu, u raznim državnim institucijama. Sa druge strane, Vranjanci su često prisutni u Preševu i Bujanovcu, tako da je situacija iz 2002. godine iza nas.
Milan Momčilović
objavljeno: 21.11.2011.
