Izvor: Blic, 23.Jul.2009, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugarica stavila belog medu na Irinin kovčeg
Snežana Cvetković-Rodić i njena trinaestogodišnja ćerka Irina Rodić, koje su pre nedelju dana poginule u saobraćajnoj nesreći u Egiptu, sahranjene su juče na Šapranačkom groblju u Vranju. U tužnoj povorci bili su Irinini drugovi iz Novog Sada i Vranja i Snežanine kolege iz „Navipa” i sa Medicinskog fakulteta,gde je radila na mestu šefa službe za dopunske studije i specijalizacije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Snežana je rođena u Vranju, a 1994. godine udala se za Branka Rodića i odselila u Novi Sad. Pre pet godina razveli su se, a Snežana je ostala u stanu da živi sa Irinom, dok se Branko oženio i dobio ćerku Ivu, koja ima četiri godine. Branko je na oproštaj od ćerke i bivše supruge došao sa sestrom i bratom.
- Ne mogu da shvatim šta me je snašlo. Bile su anđeli. Kada sam saznao za nesreću u Egiptu, nekoliko puta sam ih zvao telefonom, ali bezuspešno. Verovao sam da su žive, sa drugom grupom turista na nekom izletu. Očekivao sam da mi se jave. Vreme je prolazilo, gubio sam nadu, hvatala me je panika. U neko doba noći probudio sam se i pozvao Ministarstvo spoljnih poslova. Osoba sa druge strane slušalice hladno mi je saopštila stravičnu vest. Onda sam pozvao bivšeg tasta Svetozara Cvetkovića i rekao mu za tragediju. Ćerkica Iva stalno crta Irinu i kaže da je ona sada na nekoj zvezdi - plačnim glasom priča Branko Rodić.
Tela su iz Beograda dovezena u kuću Snežaninih roditelja, Svetozara i Darinke, u Vranju.
- Izgubili smo mezimice, miljenice. Ništa mi život više ne vredi. Jedva stojim na nogama - prozborio je plačući Svetozar Cvetković, gledajući u kovčege unuke i ćerke.
Njegova supruga Darinka tihim jaucima dozivala je ćerku i unuku, koja se iz Egipta javila i rekla baki da napravi rođendansku tortu kada se vrati sa letovanja.
- Deco moja mila, kako ću bez vas? Nema više ko da mi dođe u goste - jaukala je Darinka.
Ni Irinina drugarica Jovana iz Vranja ne može da zaustavi suze.
- Nedavno je bila ovde i nismo se razdvajale. Kada god bi došla iz Novog Sada, po ceo dan bismo se družile - kaže Jovana.
Irinin učitelj Saša Đurišić priča da je devojčica svih sedam razreda završila sa svim peticama.
- Ponosili smo njome. Ne samo što je bila đak za primer već je bila izuzetno druželjubiva, vedra, spremna za šalu - kaže on.
Prodekan novosadskog Medicinskog fakulteta za doktorske studije i specijalizacije Đorđe Považan biranim rečima je govorio o Snežani. Pored Neninog odra i odra njene ćerke Irine, profesor je održao posmrtni govor.
- Plenila je vedrinom, skromnošću i druželjubivošću. Bila je izuzetno dobar, vredan stručnjak, ambiciozan pre svega - rekao je Považan.
U 14 sati oglasila su se crkvena zvona i povorka se zaputila prema crkvi Svete Petke na Šapranačkom groblju, gde je opelo održalo pet sveštenika. I oni najtvrđa srca zaplakali su kada je na Irinin kovčeg stavljen beli plišani meda. U raku je spušten Irinin kovčeg, a zatim i kovčeg njene majke. Prolamali su se plač, kuknjava, jauci. Pored nezatrpane rake dostojanstveno je stajao Svetozar Cvetković, piljio je tužno u daljinu, a suze kao da su načas presahle.
U nesreći u Egiptu poginulo je devet naših državljana. Zdenka Jovicki i njeno dvoje dece Katarina (8) i Stefan (12) sahranjeni su prekjuče u Beočinu. U isto vreme u Zrenjaninu na poslednji put je ispraćena Slavica Trpeska, a u Krćevcu kod Topole sahranjeni su Zoran Janjić, njegova supruga Ivanka i 14-godišnja ćerka Mara.
Vojni vrh na sahrani
Među oko hiljadu ljudi koji su došli da se oproste od Nene i Irine Rodić, bili su načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Miloje Miletić i pripadnici Vranjskog garnizona, sa brigadnim generalom Milosavom Simovićem na čelu.
