Izvor: Blic, 21.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za noć gube milione, automobile i stanove
Novi Sad - Nekada sam imao sve. I više od toga. A sada imam samo dugove. I kocku... - kaže Novosađanin Zoran M., opisujući u jednoj rečenici poslednjih 20 godina svog, kako ga naziva, „kampanjskog" života. Svako jutro mu je zavisilo od kartaškog špila od prethodne noći. Svu imovinu, ali i dostojanstvo, ostavio je u memljivom podrumu jedne od nezvaničnih novosadskih kockarnica. Kakvih, tvrdi on, ima podosta. Kao i ljudi koji dele njegovu životnu priču.
Počelo je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << priča Zoran, kao opušteno studentsko zezanje. Kockalo se u cigarete, večeru, piće, pa i u studentske krevete. Ubrzo, ulozi su porasli.
- Početak je uvek bezazlen. Stereotipno je, ali je zaista tačno. Vremenom upoznaš ljude koji dele tvoju strast. Ubrzo usledi prva ugovorena partija. Poker za ozbiljan novac odigrao sam sa nepune 23 godine. Od tada je prošlo, evo, 20 godina, a ja i dalje živim za kocku - kaže Zoran, napominjući da mu je ona sada prešla u naviku. I da je pomalo izgubila čar jer više nema šta da izgubi. Porodica mu se odavno raspala, supruga ga je napustila jer nije mogla da se izbori sa plastificiranom konkurencijom sa četiri znaka, a društveni ugled nije ni stigao da stekne. Posao je izgubio kada je prokockao novac koji mu je bio poveren kao dobavljaču elektronike. Sa njim je, po ko zna koji put, završio u podrumu novosadske kafane koju ne želi da imenuje.
- Spolja je to ugledan restoran, gde često navraćaju porodice sa decom. Ako se ne zapitate kuda vodi malo stepenište u uglu, sve deluje savršeno - kaže naš sagovornik. Napominje da mu je silazak niz to stepenište iz korena promenio život.
- To su male, neugledne sobe, u kojima dominira kartaroški sto. Skoro svaka veća kafana u Novom Sadu ima po jednu takvu. Neke su u podrumu, neke u potkrovlju ili iza kuhinje. Tu se dobijaju automobili, gube stanovi, zarađuju ili gube sume sa puno nula - opisuje Zoran mesto na kojem je, u zavisnosti od karata, rasporeda zvezda, položaja meseca ili boje čarapa dobijao ili gubio. U jednoj noći, koja često preraste i u dan, kocka se u desetine hiljada evra. On je za kockarskim stolom ostao bez automobila vrednog 40.000 evra. Nije mu, kaže, bilo žao, jer ga je tako i dobio. Sumu koju je do sada prokockao računa u stotinama hiljada evra. Tu ne uračunava dvosoban stan na Grbavici, uložen kao garanciju kod zelenaša.
- Uz kockarske stolove uvek će se naći onaj koji je spreman da ti da pozajmicu. U takvim momentima prihvataš, ne pitaš za kamatu, jer imaš onaj osećaj u stomaku koji ti garantuje da ćeš upravo tu ruku dobiti. Naravno, retki su trenici kad je taj osećaj tačan - priznaje naš sagovornik, ističući da je osećaj varljiv koliko i karta. Zoran je, kaže, dotakao dno onog dana kada je prokockao kuću svojih roditelja, i to dok su oni još uvek živeli u njoj. Ugovor o doživotnom izdržavnju koje je sa njima sklopio Zoran, sad nosi ime čoveka koji ih nikada nije ni video. I kojeg samo kockarska čast obavezuje da ih ne istera na ulicu.
- Čujem da mu još dobro ide, sreća mu još čuči na ramenu. To me malo smiruje - kaže Zoran, svestan da čak i sudbina njegovih roditelja sada zavisi od prevrtljive karte. I poroka jednog čoveka.
Funkcioneri se kockaju iz hobija
Prema rečima našeg sagovornika, kocka nije strana i pojedinim novosadskim biznismenima i ljudima „na položaju".
- Događalo se da se, ako nema novca, dug „prebije" kroz određene usluge, u zavisnosti od toga na kojem položaju se nalazi osoba koja je izgubila. Bude tu raznih dozvola, poslovnih mahinacija ili nameštanja određenih poslova koji donose dobru zaradu - kaže Zoran M., ističući da se ovi „hobi" kockari, u strahu za položaj, uglavnom brzo povuku iz igre.
