Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Maj.2021, 20:45

Za izradu orgulja od dve do četiri godine

Arhivski dokumenti svedoče da je u Vojvodini u periodu između 17. i sredine 20. veka postojalo više radionica za izradu orgulja. Nakon Drugog svetskog rata orgulje dolaze na ivicu postojanja, a danas u Srbiji postoji samo jedan graditelj koji im svojim umećem vraća duh i život.

U godinama nakon završetka Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističkih vlasti u istočnoj Evropi došlo je do ograničavanja verskih sloboda, a samim tim, mnogi verski objekti postaju zapušteni. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Mnoge crkve ostale su bez vernika, pa su i orgulje u nekad nemačkim, a potom kolonističkim mestima zaćutale. Danas, jedini graditelj orgulja u Srbiji je Tibor Apro, koji je prolazio brojne obuke u Mađarskoj kako bi u potpunosti savladao veštinu izrade i rekonstrukcije.

"Mogu da kažem da nikada nisam planirao da budem graditelj orgulja, sudbina mi je tako odredila. Posle srednje skole koju sam ovde završavao u Bačkoj Topoli, u novinama sam pročitao da postoji jedan muzički smer u Budimpešti. Za popravku i gradnju, za restauraciju orgulja. Ja sam našao jednu firmu pored Budimpešte, i tamo sam išao na praksu", kaže Tibor Apro, graditelj orgulja.

Za izradu i rekonstrukciju jednih orgulja neophodan je višemesečni rad, kao i alat i posebne legure koje se ne mogu naći na našem tržištu, a njihova cena može dostići cifru do nekoliko hiljada evra.

"Vreme za popravke za građenje, to sve zavisi od veličine ili od stanja orgulja, ali mogu da kažem da najmanje orgulje koje imaju dve, tri, četiri reda svirala unutra treba mi do pet meseci za popravku, a najveće orgulje od dve do četiri godine", navodi Apro, graditelj orgulja.

Najveće orgulje trenutno se nalaze u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se dužina njihovih cevi kreće od 3 milimetra do 12 metara. Danas u Srbiji postoji oko 200 orgulja, a najstarije se nalaze u reformatorskoj crkvi u Subotici, koje su napravljene davne 1811. godine.

"Sad smo završili u Subotičkoj sinagogi, a to je bila rekonstrukcija, zato što je od originalne orgulje ostalo je samo otprilike 25 posto a sve ostale delove morali smo da ponovo izradimo, i zbog toga morali smo da istražujemo otprilike šta je bilo tu. Morali smo da posetimo ostale graditelje orgulja iz Temišvara i zbog toga, tamo smo radili preko dve godine", kaže Apro, graditelj orgulja.

Budućnost ovog instrumenta u Srbiji je neizvesna, ali Apro gaji nadu da će poštovaoci tradicije i zaljubljenici uspeti da ovaj muzički instrument ponovo popularizuju i podignu na nivo kakav je imao pre.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...