Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Mar.2021, 17:58

Vremešni majstori čuvari starih zanata

Vremešni majstori čuvari starih zanata

Nekada osnovna zanimanja, a danas tradicionalni zanati ili rukotvorine opstaju još kao hobiji ili se predmeti izrađeni na starinski način čuvaju u etno kućama kao simboli jednog nepovratnog vremena. U Bačkom Monoštoru kod Sombora su meštani do pre nekoliko decenija živeli baveći se poslovima koji su bili vezani za prirodno okruženje i materijale, a danas svega nekoliko vremenšnih majstora su čuvari tih zanata, dok su mlađi okrenuti hobijima kako se isti ne bi zaboravili. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Nekada je Bački Monoštor bio nadaleko poznat po raznim zanatlijama od kovača i potkivača do klompara, kolara, korpara, rogozara ili onih koji se bave izradom ribarskih alata. Danas, u ovom mestu umeće kovačkog zanata čuva poslednji kovač 84-godišnji Adam Pašić.

Adam Pašić, poslednji kovač iz Bačkog Monoštora: "Koliko ću potkovica da iskujem i da potkujem zavisi od konja koliko su dobri, a kada ne valjaju onda bude problema da potkivam. Oko desetak nogu mogu prišiti, jer se kopita moraju očititi i doterati. Može biti i više potkivanja tokom dana, ali konji su obično nemirni, pa i ne bude".

Ruke su vremenom zamenile mašine u vezanju trske, kaže Violeta Ralenac, proizvođačica predmeta od trske: "Nekada smo imali dva razboja i tako se vezivala ručno trska, vezalo se žicom na velikim ramovima,pa snalazili smo se. Međutim, sada se sve radi mašinski, a i brže je. Nekada se za ceo dan moglo vezati oko 20 kvadratnih metara, a sada više od 100 kvadrata, sve zavisi od dimenzija koje se rade i traže".

Opstanak unikatnih predmeta od drveta još uvek nije upitan.

Ivan Periškić, zanatlija izrade duboreza: "Ovo što radim nije zanat, već je hobi, to je moja ljubav i sve što radim, radim iz ljubavi. Međutim, koliko god to voleo, da se živi od toga ne može, barem ne kod nas".

Zdenka Mitić, sekretar UG "Podunav"Bački Monoštor: "Mnoge stvari i poslove su zamenile mašine i jednostavno ne postoji više ni interesovanje za neke od tih zanata. Na primer, ranije su postojali ljudi koji su se bavili iradom različitih predmeta od drveta i stolara koji su pravili čamce, pa kolari, korpari, potkivači, rogozari i trskari i svi ovi stari zanati su bili vezani za prirodu i njene resurse koji nas okružuju. Danas smo u situaciji da negde imamou selu svega oko sedam ili osam zanatlija od svih zanata i mnogih koji su se time bavili".

Ranije je u ovom selu bilo petnaestak različitih tradicionalnih zanata od kojih su mnogi ljudi živeli, a sa godinama se taj broj smanjio na nekoliko sačuvanih zanata i zanatlija. Većinom su ti zanati svedeni na hobije od kojih nastaju suveniri ili predmeti koji ipak imaju svoju upotrebnu vrednost.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.