Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Nov.2014, 19:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vilhem: Nije Nemačka iza notarskog sistema

Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević razgovarao je danas sa ambasadorom Republike Nemačke Hajncom Vilhelmom o uvođenju sistema javnog beležništva u Srbiji i ulozi nemačke organizacije GIZ u tom projektu, saopštila je AKS. 

Pošto je, kako se navodi, predsednik AKS informisao nemačkog ambasadora o dvomesečnom protestu advokata zbog nezadovoljstva usvojenim zakononskim rešenjima, koje smatraju neustavnim i nezakonitim, Vilhem je rekao da Vlada Nemačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne stoji iza uvođenja sistema javnih beležnika u Srbiji.

"Nama se obratila Vlada Srbije i obavestila nas da želi da uvede notarski sistem, što mi smatramo da je pozitivno, i tražila savetodavne usluge", rekao je Vilhem, navodi se u saopštenju.

S obzirom da je Nemačka najveći bilateralni donator u Srbiji, sa preko 200 miliona eura donacija godišnje, poziv je, prema rečima Vilhema, prihvaćen i kroz nemački program GIZ obezbeđene su savetodavne usluge.

"GIZ ne daje novčane donacije, već isključivo plaća stručnjake, koji savetuju Vladu Srbije i Ministarstvo pravde", rekao je ambasador Vilhelm, navodi se u saopštenju.

Nemački ambasador je istakao da je Vlada Srbije tražila te usluge i da Vlada Republike Nemačke i GIZ ne mogu biti odgovorni za način na koji je sistem uveden, koji su notari izabrani, način na koji su birani i drugo.

Đorđević tokom sastanka naglasio da advokatura nije protiv uvođenja sistema javnih beležnika u Srbiji, ali da AKS smatra da to nije učinjeno na ispravan, pa ni zakonit način.

Predsednik AKS je takođe naveo da advokati nisu bili pozvani ni na jednu javnu raspravu u procesu donošenja novih zakonskih rešenja, da ni jednom Ministarstvo pravde i GIZ nisu organizovali sastanak ili okrugli odnosno da stavovi advokature nijednom nisu uzeti u obzir, navodi se u saopštenju.

Nemačkom ambasadoru ukazano je i da je advokatura zabrinuta što, kako se navodi, Javnobeležnička komora čak nije osnovana u skladu sa zakonom, jer je bilo potrebno da se izabere najmanje 100 notara, (a ima ih 93) pa su samim tim i svim pravni poslovi od strane takvih nelegalnih javnih beležnika ništavi.

U saopštenju se navodi da je na sastanku dogovoreno da će AKS i GIZ održati sastanak, na kojem bi se razgovaralo o boljim rešenjima za uvođenje javnobeležničkog sistema u Srbiji i ispravljanju nepravilnosti koje su dovele do nezadovoljstva advokature.

Advokatura u Srbiji je obustavila rad pre dva meseca, tražeći izmenu javnobeležničkog sistema u Srbiji koji je počeo sa radom 1. septembra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...