Izvor: Blic, 17.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vade noževe i palice umesto novčanika
Napad na apatinskog takstistu Mileta Radakovića, koga su dvojica maskiranih nasilnika brutalno pretukli bejzbol palicama i polomili mu šake, podlakticu, povredili leđa i grudni koš, uznemirio je njegove kolege. Bilo da taksiraju u Apatinu, Subotici, Sremu ili Novom Sadu, svi kažu da takvi slučajevi, iako retki, znaju da budu i drastičniji i da zato stalno voze na oprezu, neretko i sami držeći palice ili suzavac pod sedištem. „Nikad se ne zna kakva mušterija može da vam sedne iza >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << leđa", kažu.
Radaković je drugi je taksista pretučen u Apatinu za poslednje tri godine, pričaju u „Apa taksiju". Prvi je Milan Paunović, koga su dvojica napadača maltretirali, tukli, pa čak i seksualno zlostavljali, zbog čega izdržavaju kazne zatvora od sedam i osam godina.
Nasilje nad Radakovićem ih je šokiralo i ne znaju motive napadača koji su ga pre desetak dana u zoru sačekali ispred kuće.
- Video sam Radakovića oko jedan posle ponoći i nije mi rekao da je dobijao pretnje. On je ostao jer je imao stranku, a ja sam otišao kući - kaže predsednik „Apa taksija" Mirko Barać.
On navodi da taksisti godinu i po nisu bili na meti nasilnika, ali da se dešavaju verbalni napadi, uglavnom pijanih putnika. Jednom su taksisiti nedavno pretili telefonom jer ih je čekao 20 minuta i otišao, a oni se pojavili posle dva sata. Često voze putnike u susednu Hrvatsku i Mađarsku, ali im je najveći problem do sada bio - da skinu oznaku na granici.
Vikendom najgore
Retki su novosadski taksisti koji će na ulicu krenuti bez bejzbol palice, pendreka ili suzavca, navode oni. Mada odavno nije bilo ozbiljnijih napada, podsećaju da im je pre dve godine kolega iz „Futog taksija" ubijen nakon vožnje. Gurkanje, psovanje i svađe između vozača i mušterija, uglavnom vikendom, nisu retkost. Vozač „Lav taksija" je pre mesec dana napadnut pred folk klubom.
- Kolega je čekao stranku i odjednom, bez razloga, prišao je pijani momak i udario ga - priča Anita Kuzmanović, dispečerka u „Lav taksiju".
Svesni da im „svako seda u vozilo", veoma su solidarni. Ako se dogodi incident, taksisti se vode se principom „diži frku". Prvo preko mreže alarmiraju kolege, a onda zovu policiju.
- U Novom Sadu nema ozbiljnijih napada jer, za razliku od Beograđana, imamo manje novca kod sebe, pa im to i ne bi bio neki plen. Češće se dešava da stranka uđe u zgradu po novac, pa se nikada ne pojavi. Kolegu je nedavno jedan momak zamolio da se posluži mobilnim i pobegao - kaže Sava Živanić, predsednik „Maksi taksija".
Meta za siledŽije
U 36 subotičkih taksi udruženja mahom su zadovoljni putnicima jer retko nailaze na klasične siledžije. Poslednji incident zbio se pre dva meseca, kada je taksisti „Mobila" putnik u Kelebijskoj šumi umesto novčanika izvukao nož i nasrnuo na njega. Napadač nije uhvaćen.
- Nismo uopšte zaštićeni i ponekada mi se čini da sam meta za odstrel siledžijama, pijancima ili psihički obolelima. Neke moje kolege, a i ja, tražili smo oružje za zaštitu, ali ga ne možemo nositi u vozilima - kaže Slobodan Bukvić iz „Mobila".
Nije uhvaćen ni napadač na Marinka Stipančevića iz „Alfa taksija" koji ga je pre četiri godine teško ranio na putu prema Čavolju pucajući mu sa strane kroz rebra i oteo mu automobil. Posle skoro dve i po godine i rehabilitacije, Stipančević se vratio u „Alfa taksi".
- Naše udruženje u poslednjih nekoliko godina, ako izuzmemo incident sa Stipančevićem, nema problema sa putnicima. Relativno smo miran grad i voleo bih da ostane ovako, da ne bude gore. Nisam za to da se taksisti naoružavaju, ali bi trebalo drugačije tretirati napade na našu profesiju - kaže Dragan Dobrijević, predsednik „Alfa taksija".
Jedan od retkih incidenata posle kojeg je taksista završio u bolnici dogodio se prošle jeseni u centru Subotice, oko podneva. Tada su dvojica mladića nasrnuli na vozača najstarijeg gradskog taksija i teško ga ozledili. Kasnije se, međutim, ispostavilo da su taksista i braća napadači odranije imali neraščišćene račune.
Zločin zabaležen nad taksistima u Subotici koji se još prepričava u gradu dogodio se početkom devedesetih, kada je taksista zvani Maršal odvezao dvojicu uniformisanih muškaraca u Vukovar. Nikada se nije vratio. „Mercedes" mu je otet, a telo kasnije pronađeno u jednom bunaru.
Oteli vozilo
Mitrovački taksisti prepričavaju događaj od pre nekoliko godina, kada je jedan od njihovih kolega vozio dva osuđenika iz KPD do sela u Mačvi, pa su mu u „nekoj zabiti" uz pretnju nožem oteli automobil. Taksistu nisu povredili, a automobil je našla policija kod preprodavca polovnih vozila. Izbegavaju da pijance, izuzev starih i proverenih mušterija, primaju u kola. Iskustvo sa narkomanima pokazuje da nakon vožnje samo izađu, ni ne pomišljajući da plate.
- Ima tu i smešnih zgoda, kao kada je kolega naseo na priču mladića, kako se ispostavilo narkomana i dilera, da treba neke pare da odnese majci u Socijalno. Vožnja je trajala od '’Pejtona’’ do centra, a on je, pod izgovorom da je zaboravio novčanik, čak i pozajmio 500 dinara od vozača. Kolega ga je vratio i kući. Vožnju, naravno, nije platio, a ni dug nikada nije vratio - priča Emira Bajrić, vlasnica '’Pink taksija’’.
Apatinac Josip Pejić ponavlja da i on i drugi takstisti potpuno podržavaju inicijativu beogradskih kolega koji traže tretman kao službena lica. Relativno često se dešava da putnik odbije da plati i da mu ne mogu ništa, kažu, a veliki problem su i sve brojniji divlji taksisti, koji im nelojalnom konkurencijom otimaju posao.
Slika podzemlja na zadnjem sedištu
- Rad noću daje pravu sliku mitrovačkog podzemlja sa mladim narkomanima, sponzorušama, perverznjacima, za koje danju ne možete ni pretpostaviti da postoje. Strah je, naravno, prisutan, kao onda kada sam vozila bivšeg robijaša od kafane na periferiji grada do sela, gde mu je kuća. Tek u toku vožnje, kroz njegovu ispovest, saznala sam o kome se radi i zaledila se, ali se na kraju ispostavilo da je reč o ubici nežnog srca, koji je čak i zaplakao zbog žene i dece u tuđini - seća se Mirjana Vlajnić, taksistkinja mitrovačkog „Zelenog taksija".
