Izvor: Blic, 04.Jul.2009, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trostruka blokada zaustavila izvršitelje
BAČ - Sudske izvršitelje Opštinskog suda u Bačkoj Palanci koji su došli da na osnovu presude licitiraju novu turu imovine „Arme" iz Bača, juče je ispred fabrike dočekala kolona kamiona koja im je onemogućila da uđu i obave posao. Iza kamiona u sledećem krugu blokade bili su automobili koji su zatvarali prolaz između ili ispod kamiona, a treći krug „odbrane" napravili su radnici koji su stajali uz metalnu ogradu.
Izvršitelji su se odlučili da licitaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << održe na putu ispred „Arme" na osnovu ranijeg popisa imovine za prodaju. Izlicitirano je 800 tabli armaturne mreže po 1.053 dinara po tabli i jedna dizalica za 350.000 dinara. To je završeno oko deset sati a u 12 sati izvršitelji su krenuli da uđu u fabriku da bi predali strug i vagu vlasnicima sa ranijih licitacija. Međutim, to im nije pošlo za rukom pa je tako imovina bačanske metalske firme ostala netaknuta.
„Arma" je privatizovana 2003. godine kada ju je kupio direktor Marko Jovešić. Već sredinom 2004. godine počeo je štrajk zaposlenih od kojih 149 smatra da su i sada u legitimnom štrajku, dok je 30 radnika ostalo u firmi, a nekoliko se kasnije vratilo na posao. Pod pritiskom štrajkača proizvodnja je prekinuta, a fabrika nije radila naredne dve godine. Jovešić kaže da su za to vreme štrajkači uništili veliki deo dokumentacije i informacioni sistem.
- Kada je Opštinski sud u Bačkoj Palanci doneo rešenje da uđemo u državinu, mi smo to uradili i od te 2006. godine postepeno uz zaduživanja kod banaka vraćali smo fabriku u ranije stanje - rekao je vlasnik 70 odsto kapitala firme Marko Jovešić.
Milan Ćulibrk, predsednik sindikata zaposlenih, kaže da bi umesto njih fabriku trebalo da čuva država i dodaje da će zaposleni svoja protestna okupljanja radikalizovati.
Zoran Vujinović i Radivoje Antunović koji su bili sa grupom bivših radnika „Arme" sa druge strane barikada, kažu da će, ako ima pravde, Jovešić morati da im poveže radni staž i plati sve doprinose, jer imaju zvanične sudske papire da je njihov štrajk zakonit, a na pitanje kako će to uraditi ako fabrika rasproda kapitalne vrednosti oni odgovaraju:
- Niko nas ne pita kako mi živimo sa našim porodicama pet godina bez plata. Kad je sud utvrdio činjenice i presudio u našu korist, šta ima tu više da se kombinuje.
Oni imaju više od kilogram sudskih dokumenata koji idu njima u prilog.
Druga strana takođe sa obimnom dokumentacijom pokazuje koliziju odluka sudskih institucija i smatra da je pravda na njenoj strani i presude Trgovinskog suda u Novom Sadu i da je „ceo slučaj izrežiran u lokalnim krugovima da bi se fabrika ili uništila ili predala nekom drugom". Oni najtrezveniji radnici s obe strane govore u poverenju da bi dugogodišnji spor trebalo da se reši tako da niko ne izgubi sve i da niko ne dobije sve i - da fabrika ne propadne.
