Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Dec.2015, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovinski deficit Srbije 3,8 milijardi evra
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih 11 meseci 2015. bio je 3,8 milijardi evra, što je za 0,8 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Kako se navodi, izvoz robe od januara do novembra imao je vrednost od 11 milijardi evra, što je povećanje od 8,4 odsto, dok je uvoz bio oko 14,9 milijardu evra ili za 5,8 odsto veći nego u istom periodu 2014.
Ističe se da je pokrivenost uvoza izvozom u prvih 11 meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 2015. godine bila 74,1 odsto i da je veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,4 odsto.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u periodu januar-novembar izražen u dolarima bio je 4,3 milijarde dolara, što je smanjenje od 17,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Izvezeno je robe u
vrednosti od 12,3 milijardi dolara, a uvezeno je robe u vrednosti od 16,6 milijardi dolara.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili su Italija (2,01 milijardi dolara), Nemačka (1,55 milijardi dolara), Bosna i Hercegovina (1,07 milijardi dolara), Rumunija (701 miliona dolara) i Ruska Federacija (658 milion dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka sa 2,06 milijardi dolara, Italija (1,75 milijardi dolara), Ruska Federacija (1,63 milijardi dolara), Kina (1,39 milijarde) i Mađarska (799 miliona dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, s kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,58 milijarde dolara u prvih 11 meseci ove godine, uglavnom na osnovu izvoza poljoprivrednih proizvoda, proizvod od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.
Izvoz Srbije iznosio je 2,27 milijardi dolara, a uvoz 689 miliona dolara.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je s bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom i Bugarskom.
Najveći deficit javlja se u trgovini s Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa Nemačkom, Mađarskom,
Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Švajcarskom, Austrijom, Belgijom.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
