Izvor: Blic, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talenti rade bez osnovnog pribora
Škola za dizajn „Bogdan Šuput" već 60 godina radi u trošnoj zgradi, u koju doskora nije uložen ni dinar. Kad je ove godine konačno izgrađen i otvoren novi paviljon, skoro celo prvo polugodište radili su bez struje, a zbog okolnih gradilišta povremeno nestaje i voda. Pored toga, učenici moraju sami da se snalaze i za materijale za praktičnu nastavu.
- Struje do prošle nedelje nije bilo jer je rekonstruisan glavni vod za nove paviljone. Tokom radova nismo smeli da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rizikujemo bezbednost učenika, pa je najbezbolnije bilo da skratimo časove da bi đaci mogli da rade dok ima dnevnog svetla - objašnjava Emina Pajić, direktorka škole. Ona kaže kako je škola predugo čekala da se useli u novu zgradu da bi sada pravili probleme oko nestanka struje.
Nestanci struje i vode nisu jedini problem sa kojim se suočavaju đaci i nastavnici u ovoj školi. Iako je jedinstvena u zemlji, pa i regionu, škola „Bogdan Šuput" nije miljenica nadležnih. Za većinu materijala koja im treba za rad, naročito one skuplje, prinuđeni su da se obraćaju raznim organizacijama i ljudima dobre volje.
- Navikli smo da tražimo pomoć, pa većinu stvari dobijamo na poklon. Deca sama kupuju papir za crtanje, a iz fonda koji imamo kupujemo ostalo. Baš sad idem sa koleginicom kod donatora koji nam poklanja italijanski mermer. Preko ličnih poznanstava dobijamo ploče za grafiku ili vunu - objašnjava Pajićeva i naglašava da je najveći problem do sada bio nedostatak prostora.
- Sve postižemo kroz rad. Ranije nije bilo uslova jer smo radili u staroj zgradi i sve je bilo skučeno. U novom paviljonu, pak, nije bilo struje, ali smo motivisani, pošto radimo ono što volimo - kaže Uglješa Colić, učenik četvrte godine na smeru likovni tehničar.
Škola je značajna za mlade koji misle da su talentovani i žele da se odmah posvete umetnosti. Učenici kažu i da im škola omogućava da se odluče koja ih umetnost zapravo zanima.
- Posle osnovne škole bilo mi je teško da se opredelim šta bih radila. Poželela sam nešto kreativnije, nisam želela ni medicinsku ni ekonomsku školu. Zajedno sa roditeljima odlučila sam da je možda najbolje da upišem smer enterijera - kaže učenica Jelena Mijić.
Njena drugarica Milica Amidžić kaže da je u školi otkrila fotografiju, kao i da bi volela da se oproba u kostimografiji. Ni Slobodan Stošić nije znao šta će ga zainteresovati, ali mu je upravo ova škola pomogla da se odluči i izabere fotografiju.
- Škola je filter za mlade koji imaju talenta, ali ne znaju čime bi se bavili. Đaci se promene tokom četiri godine koje provedu ovde jer se susreću se sa raznim predmetima. Zato i ne čudi da izaberu fotografiju, a na smeru su za enterijer - kaže Emina Pajić.
