Izvor: Blic, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve bečkerečke ćuprije na Begeju
ZRENJANIN - Prema preporuci svetski poznatog konstruktora mostova, akademika Nikole Hajdina, mostove treba sanirati i održavati kao kućne aparate. Akademik tvrdi da je naša nebriga o mostovima verovatno proizašla iz tradicije prohujalih vremena kada su se mostovi gradili od kamena i trajali vekovima bez potrebe da se neko posebno brine o njihovom održavanju.
Bečkerečki mostovi nikada nisu bili od kamena. Upamćeni su drveni mostovi, potom čelični iz vremena secesije, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onda betonski. Građeni su, rušeni, demontirani pa premeštani, tako da i stari Bečkerečani danas teško mogu da ih prebroje. U godišnjem planu Direkcije za uređenje grada stoji 14 mostova na redovnom održavanju. Tom broju treba dodati još desetak mostova u okolini grada koji su u nadležnosti Republičke direkcije za puteve.
Od 14 zrenjaninskih mostova preko Begeja, gradskih jezera i kanala o kojima brine grad, tri mosta pod hitno moraju da se rekonstruišu zbog dotrajalosti. Prvi je pešački most koji povezuje Trg Republike i Žitni trg, drugi je drumski most u Zmaj Jovinoj ulici, a treći je most u Principovoj ulici.
- Konkurisali smo za novac iz nacionalnog investicionog plana, jer je reč o obimnim radovima. Biće potrebno više miliona dinara, a samo za most u Zmaj Jovinoj - 25 miliona dinara. Čim novac bude obezbeđen, pristupiće se radovima prema već pripremljenim planovima rekonstrukcije - navodi Ljubomir Stankov, građevinski inženjer Direkcije za izgradnju grada.
Najkritičniji je drumski most u Zmaj Jovinoj, gde je već na snazi redukcija saobraćaja, a ograničenje brzine od 40 kilometara na sat i zabrana prevoza teretnih vozila težih od 40 tona biće pooštreni. Prema podacima Direkcije, most je građen pedesetih godina i krase ga stubovi koji se više ne koriste u mostogradnji, tako da će rekonstrukcija biti komplikovana. U Direkciji tvrde da na ovom mostu do sada nisu rađene sanacije, da su na stubovima nosači šest kablova prekinuti usled korozije i da zato dosadašnje opterećenje nije moguće. Plan rekonstrukcije je završen i predviđa sanaciju u dve faze. Slični mostovi u Apatinu i Vršcu su srušeni.
Što se Bečkerečke ćuprije tiče, priča nije jednostavna. Reč je o čeličnom mostu za uskoželeznički saobraćaj, popularnog „ćiru" koji se nalazio iza današnje zgrade SUP-a i preko Begeja izlazio na Miletićevu ulicu. Ovaj most tridesetih godina prošlog veka je demontiran, a nešto dalje izgrađen je Dositejev most, poznat i kao Bečkerečka ćuprija. Ta čuvena ćuprija demontirana je šezdesetih godina, a na njenom mestu, početkom sedamdesetih, izgrađen je Veliki pešački most. Projektovao ga je građevinski inženjer Branko Stojadinović. Prvobitni projekat je sadržavao portale, delove porušene ćuprije, koji nikada nisu izvedeni.
U isto vreme kada je građena Bečkerečka ćuprija, izgrađen je i Mali most u Subotićevoj ulici kod suda. Njegovo stanje je ocenjeno kao vrlo dobro, prvenstveno zahvaljujući rekonstrukciji koja je rađena i okončana u vreme bombardovanja 1999. godine. Zanimljivo je da radovi, po rečima inž. Stankova, nisu bili prekidani. U ove stare mostove treba ubrojati i čelični rešetkasti most Ečka - Lukino Selo. Tu je i čelični pešački most kod stare klanice porušen krajem šezdesetih godina 20. veka. Na njegovom mestu je izgrađen današnji betonski lučki most. Iz sedamdesetih godina datira i pešački most preko Jezera 1, kod „Žitoprodukta".
Mužljanski most je sagrađen pedesetih godina 20. veka. Projektovan je u tadašnjoj firmi „Prenapregnuti beton" iz Beograda, izvođač je bila beogradska „Mostogradnja". Objekat nikada nije rekonstruisan. U toku je izrada projektne dokumentacije za nov pešačko-biciklistički most pored ovog za drumski saobraćaj. Kada će se ovaj most graditi, pitanje je na koje za sada nema konkretnog odgovora.
Najmlađi most u gradu i dalje je onaj u Principovoj ulici. I njega su projektovali inženjeri firme „Prenapregnuti beton", dok je izvođač radova bio GIK „Banat". Iako je star tek petnaestak godina, njegovo stanje je ocenjeno kao nepovoljno. Objekat ima problema sa izolacijom i diletacijama i zbog toga je ušao u program za hitnu sanaciju. Stanje mu je danas takvo „usled grešaka pri projektovanju i izvođenju".
Most na suvom
Posebno mesto među mostovima u gradu i okolini zauzima pešački viseći most na prevlaci. Njegovo stanje je loše, pa je zatvoren za saobraćaj. Most na suvom, kako ga građani najčešće nazivaju, i dalje je bez izvesne budućnosti. Zna se jedino da neće biti demontiran i prenet na drugu lokaciju jer, kako su potvrdile brojne finansijsko-tehničke analize, takav poduhvat bi bio ekonomski neisplativ. Grad i dalje nema jasnu viziju šta sa ovim mostom, ali ukoliko se gradske vlasti odluče da most ostane na ovom mestu, njegov tretman mora biti identičan tretmanu ostalih objekata ove vrste. Mora, dakle, redovno da podleže sanacijama, rekonstrukcijama, pregledima"
Iz Ajfelovog projektnog biroa
Direkcija brine i o još tri mosta nedaleko od grada. Sva tri su rekonstruisana devedesetih godina: Betonski most na Begeju kod Belog Blata iz šezdesetih godina, most na kanalu DTD između Mihajlova i Jankov Mosta, sagrađen pedesetih godina prošlog veka, i most kod Botoša. U ovu grupu mostova na lokalnim putevima spada još jedan stari most. Reč je o čeličnom mostu na ustavi kod Kleka sa početka 20. veka. Ovaj objekat, poput Malog mosta u gradu, na primer, ima jedinstvenu konstrukciju izrađenu u čeličani u Rešicama u Rumuniji o čemu svedoče vidljivi natpisi na konstrukcijama.
Mali most, zajedno sa ovim kod Kleka i mostom između Ečke i Lukinog Sela, izašao je iz peštanskog projektnog biroa Aleksandra Gistava Ajfela.
