Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Okt.2018, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko - albanski odnosi - kako i kuda dalje?
Srbi i Albanci žive blizu jedni drugima, istorije i sudbine su im isprepletane i neophodno je da zajedno sagledaju na čemu u budućnosti mogu da grade kvalitetnije veze, rekla je danas u Tirani direktorka Tanjuga Branka Đukić.
"Za ono što je prošlo mi nismo odgovorni i ne treba da upiremo prst jedni u druge. Za vreme koje dolazi jesmo. Onoliko koliko nam pripada. Zato treba da iskoristimo i ovu priliku. Da razgovaramo. U interesu naše dece", rekla je Đukić na drugom panelu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u okviru konferencije "Srbi i Albanci - kojim putem dalje?" koju zajednički organizuju agencije Tanjug i ATA.
Đukić je podsetila da je pre dva meseca u Beogradu održan prvi razgovor, uz učešće jednako respektabilnih panelista, kakvi su i danas u Tirani, a na temu mogu li i kako dva najbrojnija naroda na Balkanu da prevaziđu sukobljene interese i međusobno nerazumevanje, u korist vlastite budućnosti, pa i svoje evropske perspektive.
Prema njenim rečima, po opštim ocenama, taj razgovor je bio vrlo uspešan, privukao je veliku pažnju medija i šire javnosti i pokazao da je važno razgovarati , da nema i ne treba da bude tabu tema, da stereotipi postoje i sa jedne i sa druge strane, kao i da Kosovo i Metohija nije jedini ugao iz kojeg treba sagledavati naše i sadašnje i buduće odnose.
"Moje uverenje u značaj, pa čak i neophodnost održavanja ovakvih susreta bilo je posle te konferencije potvrđeno, a očekivanja od nastavka velika. U Tiranu, danas, dolazim sa još čvršćim uverenjem i stavom da su ovakvi razgovori, direktni razgovori između Srba i Albanaca neophodni", istakla je direktorka Tanjuga.
Razlog za to je, kako je navela, istraživanje koje je za potrebe Tanjuga uradila agencija Faktor plus na uzorku od po 1.000 ispitanika iz Srbije bez Kosova i iz Albanije - kako Srbi i Albanci vide jedni druge, koliko su im važni međusobni odnosi, i koliko im je važno da se ti odnosi poprave
Rezultati su, kako je istakla, možda i očekivani, ali ipak razočaravajući.
Svoboda: Za Kosovo potrebno regionalno rešenje
Za pitanje Kosova mora biti pronađeno rešenje koje bi bilo regionalno, te da i Albanija i Srbija treba da preuzmu odgovornost ne samo svaka za sebe, već obe za ceo region, izjavio je danas u Tirani bivši šef Socijaldemokrata Evrope, Hanes Svoboda.
Svoboda smatra da to pitanje ne bi smelo da bude rešeno otvaranjem drugog, odnosno da to ima posledice po, na primer, Bosnu i Hercegovinu.
Svoboda, koji je bio izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan, ocenio je pozitivnim to što je bilo brojnih susreta predstavnika Srbije i Albanije, koji su, kako je rekao, imali produktivan dijalog.
Bušati: Stereotipi su tu, ali i volja za bolje odnose
Postoje pozitivne tendencije i volja da se prevaziđu negativni stereotipi u odnosima između Srba i Albanaca, poručio je danas u Tirani ministar spoljnih poslova Albanija Ditmir Bušati, dodavši da će normalizacija odnosa između Srbije i Kosova otvoriti put za stabilnost regiona.
"Odnosi Srba i Albanaca mogu biti normalni odnosi, koji se progresivno razvijaju, sa usponima i padovima, i incidentima poput onih na fudbalskoj utakmici. Ali oni se dinamično razvijaju i imaju veliki neistraženi potencijal", rekao je Bušati.
On je primetio da postoje signali i volja da se prevaziđu stvari iz prošlosti.
Zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo da rizikuju šansu da postanu deo EU
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu poručila je da zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo da rizikuju istorijsku priliku da postanu deo EU, te da nijedna zemlja ne bi trebalo da ima mogućnost da blokira drugu na putu ka EU.
Bregu je rekla da su regionalna saradnja i dobri međusobni odnosi zemalja u regionu glavni uslovi za napredak ka Evropskoj uniji, ističući da u regionu živi 18 miliona ljudi koji se međusobno veoma slabo poznaju.
"Imamo novu perspektivu, moramo da se poznajemo međusobno na drugi način, da sagledamo regionalnu saradnju i u ekonomskom smislu, da zbližimo ljude i zaboravimo na staru retoriku", rekla je Bergu.
Mura: Region spreman i želi da sarađuje
Države Zapadnog Balkana su spremne, zrele i žele da sarađuju, poručio je izvršni direktor Fonda za Zapadni Balkan Đerd Mura, i istakao da region živi u novom vremenu i da je za napredak i bolju saradnju ključno da se narodi bolje upoznaju.
"Moramo da približimo ljude da bismo rešili probleme koji su napravili naši očevi i dedovi i da živimo u miru, jer ne možemo biti taoci prošlosti", rekao je Đerđ.
On je naveo da je Fond za Zapadni Balkan kreiran s ciljem da podrži građane i projekte koji objedinjuju ljude u regionu, kako bi se povećala regionalna i međugranična saradnja.
Istakao je da 47 odsto projekata, koji su vrlo profesionalno pripremljeni, dolazi iz Srbije i Albanije, što govori o velikom potencijalu dve zemlje.
Krasnići: Važna uloga medija u razbijanju stereotipa
Direktorka albanske novinske agencije ATA Armela Krasnići rekla je da je važno sto je nastavljena debata o budućnosti dve nacije sto je ključno za ceo Balkan.
"Složili smo se svi da ta budućnost ne bude budućnost konflikata. Vidimo budućnost kao deo evropske porodice. Izazova ima još, a mediji takođe treba da daju svoj doprinos", rekla je Krasnići.
"Važna je uloga medija u izgradnji komunikacionih mostova i razumevanja. Moramo da uradimo više. Lažne vesti će se uvek pojavljivati ali mislim da članci o velikoj Albaniji ili Srbiji kao faktoru nestabilnosti štete obema stranama", rekla je ona.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
