Izvor: Blic, 21.Nov.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sombor: Zbog predrasuda osobama s invaliditetom teško do zaposlenja
Sombor - Iako poslodavci od 24. maja imaju obavezu da zapošljavaju osobe sa invaliditetom, mnogi to još izbegavaju. Najveća prepreka jesu predrasude poslodavaca da su osobe sa invaliditetom nesposobne za rad. Kontrola primene zakona nije počela, a kada počne, oni koji ne zaposle takve osobe plaćaće visoke kazne. Udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom ipak ne očekuju mnogo od primene ovog zakona.
Branislava Opačić, školska bibliotekarka, posle završenog Pedagoškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fakulteta zaposlila se u somborskoj biblioteci. Zasad je to posao na određeno, ali se nada stalnom radnom odnosu. U međuvremenu vredno radi i usavršava se.
- Nisam nikada u prvi plan isticala da sam osoba sa invaliditetom, već sam u prvi plan stavljala svoje obrazovanje i stručnost. Naravno, nikad nisam skrivala da imam fizičkih problema. Čak i ako imate neku dijagnozu, ne treba sebe smatrati bolesnikom. Bolesni ste ukoliko niste sposobni za rad - kaže Branislava koja ima dijagnozu periferne neuropatije, što je jedna vrsta atrofije.
Ova mlada devojka zadovoljna je poslom i time kako su je prihvatile kolege. Njena priča ipak nije tipična, jer su osobe sa invaliditetom kategorija koja se najteže zapošljava.
- Znam da nas ovaj zakon obavezuje da zaposlimo osobe sa invaliditetom, ali dok mogu, pokušaću da izbegnem tu obavezu. Meni je bitno da se posao odradi što brže, a nisam siguran koliko bi to mogle takve osobe - kaže jedan od somborskih privatnika. Slično razmišljaju i mnogi drugi.
- Pre svega, problem su predrasude prema osobama sa invaliditetom i arhitektonske i tehničke barijere. Postoji kod pojedinaca mišljenje da su te osobe nesposobne za rad i da im je mesto u bolnicama i stacionarima ili, u najboljem slučaju, u kući pod okriljem roditelja ili rodbine. Nezaposlenost je podjednako veliki problem kao i kod svih građana, ako ne i veći, jer je poznato da su osobe sa invaliditetom jedna od najsiromašnijih kategorija građana. Usled invaliditeta člana porodice, majka uglavnom nije u radnom odnosu zbog potrebe posvećivanja invalidnom detetu. Socijalni profil takve porodice je više nego dramatičan, a siromaštvo je stalno prisutno - kaže Julina Čatalinac, sekretar Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Sombor.
- Da bi poslodavac zaposlio osobe sa otežanim kretanjem ili one koje za svoje kretanje koriste invalidska kolica, slepe, slabovide, gluve i nagluve, neophodno je da prilagodi radno mesto. S druge strane, činjenica je da mnogi naši građani teško dolaze do posla, pa je nerealno pričati da će za invalide biti lakše - kaže Željko Martinović, sekretar Udruženja distrofičara Zapadnobačkog okruga
-Moja praksa pokazuje da svaka osoba sa invaliditetom, bez obzira na to koliki je taj invaliditet, može nešto da radi. Može da bude korisna i da privređuje. Ne mogu da rade baš sve poslove, ali postoje poslovi u kojima mogu biti i bolje od zdravih - kaže Jelena Stijepović, savetnica za zapošljavanje i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom u somborskoj filijali NSZ.
U septembru, na evidenciji Nacionaln službe za zapošljavanje iz Zapadnobačkog okruga bilo je oko 600 nezaposlenih osoba sa invaliditetom. Najlakše do posla dolaze osobe sa oštećenim sluhom.
- Od 20 osoba sa oštećenjem sluha 18 je zaposleno. Kod njih je radna sposobnost najbolje očuvana i oni mogu da se angažuju na više radnih mesta. Imali smo zapošljavanje u trgovini na poslovima slaganja robe u rafovima, u proizvodnji, kao što je slučaj u „Signalu" i „Fioranu" - kaže Stijepovićeva.
