Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Jan.2019, 09:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Selfi filteri motivišu ljude da rade plastične operacije

Filteri su postali sve zastupljeniji na svim društvenim mrežama. Međutim, veći problem je što menjaju sliku o izgledu ljudi koji se čak podvrgavaju operativnim zahvatima da bi izgledali kao selfi sa Snapchata, upozoravaju plastični hirurzi.

Ljudi su Aniku nazivali kraljicom Snapchata. Ona je u periodu od 19. do 21. godine bila opsednuta objavljivanjem selfija na Snapchatu, što joj je donelo nekoliko hiljada pratilaca.

Pošto nije bila zadovoljna izgledom svog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nosa, kako kaže, sviđalo joj se što joj neki filteri učine nos manjim i tanjim.

Kada su joj pojedini pratioci počeli predlagati da se nađe s njima uživo, Anika je pomislila kako mora izgledati kao na selfiju. Nije joj trebalo dugo da počne kontaktirati prve plastične hirurge putem društvenih mreža.

Ovo je samo jedna od priča hiljada ljudi širom sveta koji su u protekle dve-tri godine potražili pomoć estetskih hirurga, a koju prenosi Guardian.

Fenomen ljudi koji podležu estetskim zahvatima kako bi podsećali na svoju digitalnu sliku s filtetima danas se naziva Snapchat dismorfija. Ovaj termin izmislio je doktor estetske medicine Tijion Esho, osnivač klinika Esho u Londonu i Newcastleu.

Inače, telesna dismorfija je mentalno stanje opsesivne preokupiranosti mišlju da s našim izgledom nešto nije uredu i preduzimanje svih mogućih mera da se nedostatak prikrije ili popravi.

Doktor Esho priča kako su mu klijenti, umesto fotografija slavnih osoba s idealnim nosom ili bradom počeli donositi svoje isfilterisane fotografije.

"Dok su neki koristili Snapchat i slične aplikacije kao vodič do svog željenog cilja, ima i onih koji kažu kako u potpunosti žele izgledati kao s nekim filterom, s velikim očima i savršeno glatkom kožom. A to je nerealno i nedostižno", kaže Esho.

Nedavni izveštaj američkog medicinskog časopisa JAMA Facial Plastic Surgery ukazuje na to da filtrirane fotografije zamagljuju granicu između stvarnosti i fantazije, zbog čega može izazvati dismorfni poremećaj, mentalno zdravstveno stanje u kojem ljudi postaju fiksirani na zamišljene nedostatke u svom izgledu.

Međutim, istraživanje iz 2017. godine u časopisu Cognitive Research: Principles and Implications pokazuje da ljudi prepoznaju izmanipulisane i filtrirane fotografije u od 60 do 65 posto slučajeva.

Esho kaže da sveprisutnost airbrushinga na društvenim mrežama može stvoriti nerealna očekivanja o tome šta je normalno i smanjiti samopoštovanje onih koji ga ne koriste.

Stoga su Esho, kao i njegove brojne kolege širom sveta, izuzetno zabrinuti za budućnost estetske medicine. Kako kažu, estetska medicina nalazi svoju značajnu ulogu i mesto u poboljšanju opšteg zdravlja i samopouzdanja ljudi, ali ne može se boriti s tehnologijom koja vrlo brzo raste i motiviše ljude na pogrešne stvari.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...