Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Mar.2023, 09:35

Sećanje na Zorana Đinđića

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocenio je da su reči i dela pokojnog premijera Zorana Đinđića i način na koji je nastojao da pokrene ljude inspiracija i danas dve decenije nakon njegovog ubistva.

"Đinđićeve reči i dela i dalje su inspiracija", rekao Hil za Tanjug povodom dve decenije od ubistva premijera Zorana Đinđića i naglasio da sećanje na to vreme kod njega izaziva i veliku tugu zbog propuštenih prilika.

Hil je dodao da je film "Tako je govorio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Đinđić" koji je imao priliku da vidi na njega ostavio dubok utisak.

"Velika tuga, naravno, zato što je tada postojala jedna obećavajuća situacija koja je brzo prekinuta u vreme kada je napredak mogao biti brz. Mislim da je to bilo vreme kada se mogao napraviti napredak. Mislim da je veoma važno osetiti kada je vreme za napredak i pokušati da se tada napravi napredak", rekao je Hil.

Hil navodi i da je u isto vreme osetio veliku inspiraciju zbog onoga što je pričao Đinđić i zbog načina na koji je pokušavao da pokrene ljude.

"Osetio sam se veoma inspirisan njegovim rečima, naporima da ohrabri ljude, da se pokrenu kada mogu, da stvari budu urađene kada mogu. Čak i u ovo vreme, koje je drugačije od tog vremena i koja se ne mogu porediti, doći ćemo do toga da se stvari moraju uraditi i nadam se da ćemo doseći taj trenutak", rekao je Hil.

Lečić: Jedan od razloga uklanjanja Đinđića bio je problem sa Kosovom

Jedan od nekadašnjih ministara u Vladi Zorana Đinđića Branislav Lečić smatra da je jedan od razloga ili motivacija za uklanjanje Zorana Đinđića bio problem sa Kosovom.

U izjavi Tanjugu povodom 20 godina od ubistva srpskog premijera, on je objasnio da je uzrok tome, između ostalog bio i to što je bio pragamtičan u političkom smislu i da je znao da Srbija, s tim kamenom kakvo je nerešeno pitanje Kosova i Metohije, ne može da se digne u sferu i demokratskog uređenja i ekonomskog uspeha.

Lečić smatra da je Đinđićeva pojava promenila Srbiju, i da se ona oseća i danas i dodaje da u zemlji koja sebe smatra demokratskom, ili teži demokratiji, ne može ubistvo premijera da se tretira kao nešto što se može večno odlagati, već da politička pozadina, zajedno sa egzekutorima, mora da bide dostupna javnosti.

Dodao je da je sa Đinđićem delio zajedničke patriotske ideje i ocenio da je srpski premijer stradao zato što je izjednačio nacionalno sa demokratijom, a demokratiju sa nacionalnim.

" To je, izgleda, paradoksalno, ali nije. To je u jakoj harmoniji, da sačuvate sopstveni identitet, svoju ličnu kartu, a da pritom to učinite na demokratski način i u unutrašnjoj politici, i u svom spoljašnjem nastupu. Nekim ljudima, ili nekim silama, očigledno ne odgovara da mala zemlja bude zaista demokratska, a da bude i nacionalna, odnosno da sačuva svoj identitet" navodi on.

Dodaje da bi Đinđić, zbog svog patriotizma, prepoznao koliko su spoljašnjost i međunarodni odnosi važni za trenutak u kome se Srbija nalazi.

Napominje da je njegova likvidacija događaj koji je neizbrisiv, ali da nije u pitanju samo taj trenutak, već, kako kaže i ono što mu je prethodilo kao što su razgovori, susreti, teme i događaji, ali i ono posle gde su Srbi prepoznali veličinu Zorana Đinđića.

"Želeo je da najplemenitije osobine srpskog bića afirmiše na moderan i savremen način, da time zemlju i narod plasira u klub civilizovanih i demokratizovanih zemalja, a da ne zaboravimo ko smo" rekao je Lečić.

Vlahović: Đinđić je trasirao put Srbije ka modernom društvu

Nekadašnji ministar privrede i privatizacije u Vladi Zorana Đinđića Aleksandar Vlahović ocenio je da je Đinđić trasirao put Srbije ka modernom društvu.

"Đinđić je bio neko ko je sve vreme radio na ličnom usavršavanju, na podizanju stepena znanja i zaista je bio jedinstvena ličnost u savremenoj istoriji. Zoran je zapravo trasirao put Srbije ka modernom društvu", rekao je Vlahović za Tanjug povodom 20 godina od njegovog ubistva.

Dodao je da ga pamti kao izuzetnog, vrhunskog intelektualca koji je za razliku od mnogih drugih znao i šta i kako treba da se radi.

"Pamtim ga po brzom gestu, neverovatnoj energiji i spremnosti da u vrlo kratkom roku i radi na sebi i uči. On je mnogo pre nego što je celoživotno učenje postalo postulat modernog obrazovanja, to primenio na sebi", rekao je Vlahović.

Ocenio je da je Srbija propustila veliku istorijsku šansu da napravi kovergenciju sa Evropom i da ostvari svoj višedecenijski cilj da postane članica Evropske unije.

"Sigurno je da se zadržao tempo reformi koji je započet za vreme vlade Zorana Đinđića da bismo danas imali efikasniju privrednu strukturu i značajno viši životni standard. Na žalost to se nije desilo, reforme su prekinute i usledio je jedan period destogodišnjeg lutanja", kazao je Vlahović .

Dodao je da je tek negde 2015. godine došlo do nekih konkretnijih pomaka kada je u pitanju nastavak ekonomske tranzicije.

Lutovac: Đinđić je bio reformator, nije mu bila važna popularnost

Predsednik Demokratske stranke i nekadašnji savetnik ubijenog premijera Zorana Đinđića Zoran Lutovac izjavio je da je Đinđić bio reformator kome nije bila važna popularnost, već mu je jedino bilo stalo da unapredi Srbiju.

"On je započeo velike stvari, najpre vratio je Srbiju među države koje su demokratske, u međunarodnu zajednicu, vratio je sve ono što smo dugovali građanima i penzije i dečije dodatke i sva socijalna davanja koja su godinama uskraćivana", rekao je Lutovac za Tanjugu povodom 20 godina od ubistva Đinđića.

Dodao je da je Đinđić započeo ekonomske reforme i radio na uspostavljanju sistema.

"Ono što nije moglo da se vidi u papirima, to je onaj optimizam koji je on doneo. Ako se sećate, u to vreme, veliki broj naših stručnjaka se vratio iz inostranstva da pomogne Srbiji. Formirana je i grupa eksperata za preporod Srbije u kojoj je okupio mnoge poznate, ali i nepoznate naše naučnike širom sveta koji su bili spremni da pomognu Srbiji da se digne na noge", rekao je Lutovac.

Dodao je da je Đinđić bio pravi reformator.

"A kada ste reformator u pravom smislu te reči, to je težak posao. Kada ne kalkulišete i ne gledate sopstveni rejting, nailazite na mnogo problema. On je upravo bio takav. Kada sam mu govorio, kao savetnik, da obrati pažnju na javno mnjenje, on mi je odgovarao da njemu nije važno da li će biti popularan, nego da završi ono što je važno i dobro za građane i za državu Srbiju", priseća se Lutovac.

On smatra da je upravo u tome bila Đinđićeva veličina.

"Ubeđen sam da bi on izgubio prve sledeće izbore i to je gotovo sigurno, ali on bi do tog vremena mnogo toga još uradio, a sa druge strane i iz pozicije čoveka koji bi otišao u opoziciju on bi mogao mnogo toga da uradi. Srbija je izgubila mnogo. Izgubila je čoveka koji je vratio nadu i pokrenuo točak reformi", rekao je Lutovac.

Dodao je da su se posle njegove smrti stvari naglo zaustavile.

"Nije se ostvarilo ono što je on rekao jednom prilikom - ako ubiju mene neće zaustaviti reforme. Na žalost to se desilo", ocenio je Lutovac.

Prisetio se kako je kao Đinđićev savetnik davao intervju novinarima iz Hrvatske koji su mu u razgovoru rekli da očekuju da će Srbija biti u EU pre Hrvatske.

"Njegov problem je bio što je on kao dobar đak podigao očekivanja na visoku lestvicu. Onda su svi mnogo očekivali od njega i svi mnogo zahtevali od njega kako u Srbiji, tako i u inostranstvu", rekao je Lutovac.

Matković: Bila sam fascinirana kako je Đinđić vodio vladu

Vlada Zorana Đinđića bi bila uspešnija da je uspela da za četiri godine sprovede reforme, izjavila je za Tanjug bivša ministarka rada, boračkih i socijalnih pitanja Gordana Matković, povodom 20 godina od ubistva Zorana Đinđića.

Matković je dodala da je prvi niz reformi bio skoro završen posle dve, dve i po godine.

''Za vreme dok sam bila u Demokratskoj stranci, dok on nije postao premijer, ja sam imala rezerve, naročito poslednjih par godina pred peti oktobar. Ali sam prosto bila fascinirana načinom na koji je on vodio vladu. On je zaista uspevao da bude neko ko će nas okupiti i držati na tom zajedničkom kursu i usmerene ka tom zajedničkom cilju, a da nam istovremeno prepusti da zaista vodimo autonomno ta svoja ministarstva'', izjavila je Matković i istakla energiju i odlučnost koju je pokojni premijer Srbije posedovao.

''Teško je reći nešto o njemu izvan tog nečega što danas već postaje kliše, ali moram da kažem da ono čega sam se zapravo bojala, jeste da ću doći u sukob sa Zoranom Đinđićem, a to se nije dogodilo'', izjavila je ministarka rada, boračkih i socijalnih pitanja u vladi Zorana Đinđića.

Vesić: Da može danas da vidi Srbiju, Đindić bi bio srećan

Da Zoran Đinđić može danas da vidi Srbiju, u smislu njenih evropskih integracija i u tome kako ekonomski napreduje, on bi zaista bio srećan, ocenio je nekadašnji Đinđićev blizak saradnik i sadašnji ministar saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Vesić je u izjavi Tanjugu povodom dve decenije od ubistva srpskog premijera kazao da je upravo ono što se danas dešava u Srbiji, bila njegova politička vizija.

"Kada je Zoran Đinđić 2000. godine došao na vlast njegova politička agenda je bila povratak Srbije u međunarodnu zajednicu, početak pregovora Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, zatim ekonomsko snaženje Srbije i njeno otvaranje prema svetu. Svi njegovi politički ciljevi su danas ispunjeni", smatra Vesić.

Kako je naveo Đinđić je platio visoku političku cenu želje da se u jednoj zemlji koja je izašla iz rata i koja je bila opterećena dubokim podelama, sprovedu sve ove reforme.

"Ali ono za šta se zalagao je nešto što je sada vladajuća politika u Srbiji i tako se Srbija vlada svih ovih decenija", istakao je Vesić.

Ocenio je da je Zoran Đinđić bio neponovljiva ličnost kada je u pitanju politika i dodao da je bio potpuno drugačiji od ostalih političara.

"Prvi je u modernu politiku uveo praktičnost, znači rešavanje problema i on je naprosto politiku razumeo kao sredstvo da rešava ljudima probleme i da čini njihov život boljim. Uvek je ekonomske razloge i ekonomiju pretpostavljao političkim rešenjima, smatrao je da snažna ekonomija znači da možete da imate snažnu politiku, da možete da ostvarujete svoje političke interese i to je nešto što se inače sada dešava", naveo je ministar.

Istakao je da je Đinđić prvi srpski političar koji je na realan način pristupio problemu Kosova i Metohije.

"To radi danas Aleksandar Vučić, na sličan način pokušavajući da reši ono što je problem koji postoji više od jednog veka i kao što je Zoran Đinđić početkom 2000-ih godina prvi izašao sa željom da se konačno reši problem Kosova i Metohije, pre nego što neki drugi budu spremni da podrže tu nezavisnost koja se pripremala, a tada nije dobio podršku za to. Tako danas Aleksandar Vučić takođe na svoj način pokušava da učini najbolju stvar za Srbiju, da sačuva naš ekonomski razvoj i zaštiti naš nacionalni interes", smatra Vesić.

Kaže da je dvadeset godina posle srpska politika mnogo izgubila nestankom Zorana Đinđića.

"Kažem, on je bio jedinstvena pojava, puno sam radio sa njim, mnogo sam u životu naučio od njega, a on zaista 20 godina posle njegove smrti može da bude srećan što se Srbija kreće, uz sve teškoće, uz sve probleme koje imamo", kazao je Vesić.

Dodao je da se Đinđić suočavao sa nerazumevanjem nekih političkih stranaka i dela elite o pravcu kojim je on želeo da ide, a on je želeo da Srbija bude članica Evropske unije, da Srbija bude ekonomski razvijena zemlja.

"Motor Balkana, kako je govorio, da Srbija bude zemlja koja će snažnom ekonomijom štiti svoje političke interese i nacionalne, a to se sada dešava", zaključio je Vesić.

Svilanović: Današnjoj Srbiji nedostaje Đinđićeva energija

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije Goran Svilanović izjavio je da današnjoj Srbiji nedostaje energija Zorana Đinđića i njegova volja i spremnost za razgovor sa običnim narodom.

"Imao je ogromnu energiju usmerenu da objasni građanima da je došlo neko drugo vreme u kojem je mnogo toga vezano za njihove lične odluke i deo njihove lične odgovornosti i da postoji ogroman prostor u onome šta Vlada može da uradi za građane, ali i obrnuto - šta građani mogu da urade za sebe, da se promene", rekao je Svilanović Tanjugu povodom dve decenije od ubistva Đinđića.

Dodaje da je Đinđić imao potrebu da edukuje i da promeni način razmišljanja ljudi koji će glasati bilo za ili protiv njega, a da su sa njim nestala ta stalna insistiranja da se sa građanima otvoreno razgovara.

"Imam ogromno poštovanje upravo za tu vrstu hrabrosti da se građanima kaže "da, to boli, to jako boli i biće loše pre nego što bude bolje". Ostavio je trag koji pamte svi bez obzira šta su o njemu tada mislili. Danas su svi svesni koliko vremena protekne dok se neke odluke ne donesu i koliko su teške posledice tih odluka", poručio je Svilanović.

Svilanović je rekao i da se i sam oseća odgovorno, jer je od 2003. do 2023. mnogo šansi propušteno.

"Suočavamo se sada sa time da nam se neke stvari stalno vraćaju zbog nedostatka hrabrosti da se neke odluke donesu u čitavom nizu prethodnih vlada, i sada gledamo kako da iz toga izađemo", kaže Svilanović.

On ističe da je Đinđićeva vlada bila pod ogromnim pritiskom saradnje sa Sudom u Hagu, a da je sadašnja pod pritiskom pitanja Kosova i da, u tom smislu, saoseća sa ljudima koji danas donose odluke, jer se nalaze na izvestan način u sličnoj situaciji.

"U to vreme ste imali jednu veliku temu - da li ste uhapsili, da li ste izručili nekoga da nismo imali prostora da građanima saopštimo čitav niz drugih stvari, a to je šta je sa ekonomijom, njihovim životima, obrazovanjem, a to je ono što građani očekuju", ističe Svilanović.

On smatra da Srbija može to da bude lider u regionu, ali i da su za to potrebne važne odluke koje se sada donose.

" Nadam se da ćemo imati hrabrosti da u narednih godinu, dve upravo na taj način završimo teme koje su počele sa raspadom bivše Jugoslavije i vratimo Srbiju na scenu kao zemlju koja sa svim susedima ima odličnu komunikaciju i sa svim susedima može zaista da se predstavi kao vodilja na najbolji način" poručuje Svilanović.

Pitić: Đinđićev kapacitet teško da će se ponoviti u bliskoj budućnosti

Bivši ministar u Vladi Zorana Đinđića i njegov bliski saradnik Goran Pitić ocenio je da je teško poverovati i danas dve decenije od njegovog ubistva da će se kapacitet koji je Đinđić nosio kao sjajni intelektualac pojaviti u nekoj bliskoj budućnosti.

"Kapacitet koji je on nosio snagom autentične ideje filozofije, kao sjajni intelektualac, kao neko ko je imponovao u smislu vizionarskog pozicioniranja Srbije, u nekom novom svetu u budućnosti, mislim da je to nešto što je jedinstveno, autentično, i prosto je teško poverovati da će se u nekoj bliskoj budućnosti ponoviti", rekao je Pitić za Tanjug.

Govoreći o politici Zorana Đinđića posle 20 godina od njegovog ubistva, Pitić, koji je bio jedan od njegovih najbližih saradnika u prvoj demokarstkoj vladi Srbije, ocenio je da je Srbija danas mnogo više podeljena nego u to vreme.

"Mnogo više između sebe tražimo protivnike, umesto da u skladu sa njegovim rečima tražimo potencijal 'za', jer nemamo vremena", naveo je Pitić koji je bio ministar za ekonomske odnose sa inostrantvom.

On je objasnio i da je osnovna ideja Đinđićeve politike bila da svaki pojedinac iskoristi svoj potencijal i da se, kako je kazao "ne igra na razlike", "već da svi probamo da se mobilišemo i da doprinesemo razvoju Srbije".

Kazao je da je teško porediti period pre 20 godina i danas, jer je to bio period u kojem se trebalo baviti temama koje danas na prvi pogled možda i deluju daleko, a bile su vezane za rekonstrukciju devastirane Srbije i u političkom i ekonomskom smislu.

Pitić je dodao da je to bio period donacija, humanitarne pomoći za Srbiju, period pokušaja vraćanja u međunarodnu zajednicu, međunarodne institucije...

"U svemu tome nije loše setiti se Zoranovih reči i pokušaja da se Srbija oslobodi straha i siromaštva - to su dve ključne teme", ocenio je Pitić.

On je rekao i da je Đinđić bio svestan da će na putu razvoja Srbije biti i pokušaja i eskeprimentisanja, ali i promašaja, ali i toga da svi imaju pravo na grešku.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...