Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Maj.2015, 10:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 12: Duboko zamrzavanje

"A jel' ovo zaleđeno pa odleđeno, ili sveže?", pita u jednom supermarketu vremešna gospođa. "Sveže, komšinice, sveže!", samouvereno joj odgovara mesar. Nešto dalje, na obližnjoj pijaci, slična scena. "Komšija, imate li ono vaše meso, od seljaka?""Ima, stiglo jutros! 'Oćete od buta ili krmenadle?"

Upravo tako, na izgled običnim, a u suštini jezivim dijalozima, reagovala je srpska javnost na informacije o tome da se na domaćem tržištu prodaje "otpad iz Evrope", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tj. meso kojem je na teritoriji EU prošao rok upotrebe, pa je zaleđeno prešlo srpsku granicu i zatim odleđeno stiglo do potrošača. Koji će ga, u velikom broju slučajeva, ponovo zalediti i tako direktno ugroziti svoje zdravlje.

Demanti koji je tim povodom dala ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, samo je pospešio paranoju: uz objašnjenje da ovakve informacije nisu tačne, ona je ispričala i od čega sve zavisi rok trajanja mesa, koliko u njegovom očuvanju može da pomogne tehnologija, ali i da se kod nas "meso može prodavati kao ohlađeno ili zamrznuto, gde zamrznuto ne može biti sveže meso", šta god to značilo.

Uz dužno poštovanje ministarki, svakome ko je iole upoznat sa načinom na koji u Srbiji funkcionišu kontrole, inspekcije i institucije nadležne za sprovođenje zakona, jasno je da čitava ova stvar u praksi verovatno "ne drži vodu": tim pre što je samo dan pre ministarkinog nastupa, objavljeno da po važećim propisima zamrznuto meso itekako može da se prodaje kao sveže.

Problem zamrznutog mesa jedan je od onih koji čak i najskeptičnije uveravaju da se u XXI veku jednostavno ne može živeti "mimo sveta", odnosno u Evropi, a van EU. Jer, bez obzira na to šta je  istina u ovom slučaju, potpuno je razumljivo da će, ukoliko je nužda natera, EU štiti svoje građane, a onima koji to nisu, na ovaj ili onaj način poturati nešto što ne odgovara evropskim standardima: jednostavno zato što joj je višak.

Kada su u pitanju države kandidati za članstvo, EU standardi sabrani su u poglavlju 12, koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku, a obuhvataju svaki i najsitniji detalj u vezi sa proizvodnjom, sastavom, pakovanjem i čuvanjem hrane, hrane za životinje.

Ilustracije radi, tu su između ostalog i propisi koji definišu "dodatke hrani, mineralnu vodu i jonizirajuće zračenje, kontaminente, novu hranu, brzo zamrznutu hranu, kvalitet semena i sadnog materijala, sredstava za zaštitu bilja, štetne organizme, zaštitu prava biljnih sorti i genetrski modifikovane organizme".

Da je domaće zakonodavstvo upodobljeno evropskom, da se protokoli poštuju kao što će se zahtevati u okviru pregovora o poglavlju 12, priča o zaleđenom pa odleđenom mesu svakako se ne bi našla na dnevnom redu. Bila bi, zapravo, nezamisliva.

Činjenica da se ta priča ipak pojavila i da su u nju mnogi poverovali, dovoljan je dokaz da je na putu ka EU potrebno još jako mnogo posla i da nisu u pravu domaći zvaničnici koji tvrde kako smo ispunili sve svoje obaveze, osim donekle onih koje se tiču Kosova.

Naprotiv. Sve dok zdravlje nas i naše dece zavisi od poverenja u mesara ili prodavca, sve dok se molimo bogu dok kupujemo kolenicu ili biftek, daleko smo, jako daleko od Brisela i normalnog sveta.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...