Izvor: Blic, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plin ugrađuju i samouki majstori
Oprema bez atesta i nestručni majstori najveće su opasnosti prilikom ugradnje uređaja za gas u automobile. Majstori u zvaničnim servisima pričaju i da neke njihove kolege ljudima kažu da im ugrađuju italijansku ili holandsku opremu, a zapravo u vozilo postavljaju falsifikovanu ili opremu lošijeg kvaliteta, poreklom najčešće iz Turske.
U gradu ima oko dvadeset servisa sa sertifikatima za ugradnju opreme za pogon vozila na tečni naftni gas i plin (propan-butan). Vozači >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se odlučuju na ugradnju ove opreme u automobil zbog uštede na potrošnji, a majstori navode da svećice i ulje traju duplo duže, dok se vek motora produži za 30 do 50 odsto. Ipak, ugradnja uređaja za gas nije jednostavna, pošto u Srbiji ne postoji nijedan zvaničan proizvođač, niti posebna obuka za majstore, osim kursa na mašinskim fakultetima.
- Pitanje je koliko ljudi koji prođu kurs nešto i nauče. Ima slučajeva da sertifikat dobiju osobe koji se pre toga nisu školovale za automehaničare ili neki drugi smer u Saobraćajnoj školi. Mada, strašnije je što ima mnogo njih koji opremu ugrađuju, a da nisu završili kurs, već su samouki - kaže Anastasi Marković iz Auto-servisa „Marković".
Mehaničari pričaju i da vozači ponekad sami ugrađuju opremu.
- Vozači ponekad kupe od nas svu potrebnu opremu i sami je ugrađuju. Ne možemo da ih sprečimo u tome, a posle dolaze i kažu da uređaj ne radi. Ima slučajeva da dovezu automobil, pa kad podignemo haubu, čudimo se da nije eksplodirao. Moj savet vozačima je da ugradnju opreme za gas prepuste ovlašćenim servisima, ali i da od njih traže sve ateste i sertifikate, kako bi znali da je ugrađena oprema sigurna i da će raditi - kaže poslovođa u „Auto-gas Radić" Zoran Savović.
U servisima kažu i da znaju za slučajeve da se ugrađuje falsifikovana oprema ili lošija od one koja je pokazana mušterijama.
- U servisu imam veći broj falsifikata koje smo izvadili iz automobila i sada ih pokazujem mušterijama kako bi znali da su uređaji koje ugrađujemo originalni. Kada se vozači odluče na ugradnju auto-gasa, trebalo bi da biraju uređaje renomiranih proizvođača kao što su „Lovato", BRC ili „Landirenzo", a ne jeftine turske kopije sa plastičnim delovima. S druge strane, koliko ko ima novca, takvu opremu može da ugradi - kaže Anastasi Marković.
Novosađani koji voze automobil na gas kažu da je glavni razlog za ugradnju plinskih uređaja ušteda.
- Pre nego što je gas poslednji put poskupeo mogao sam da uštedim i do 60 odsto u odnosu na benzin, a sada je to manje. Ljudi prosečno mogu da uštede oko 40 do 50 odsto, ali to zavisi i od ugrađene opreme. Oprema je, inače, i najvažnija i ljudi moraju da paze gde je ugrađuju. Ja sam u svoj „pasat" ugradio opremu u ovlašćenom servisu, kako bih izbegao da mi prodaju lošu kopiju ili loše montiraju uređaj - kaže Đorđe Petrović. Da Novosađani moraju da paze šta ugrađuju kaže i Boris Novaković.
- Čuo sam od nekih prijatelja da je policija pooštirila kontrolu u poslednje vreme i da traže atest sa Fakulteta tehničkih nauka, tako da treba obratiti pažnju gde se i šta ugrađuje. Šta vredi što ćete uštedeti, ako oprema nije dobra - kaže Novaković.
Ugradnja u „zastavu" košta 160 evra
Ugradnja opreme u većini gradskih servisa košta 160-170 evra za „Zastavina" vozila, oko 200 evra za „audi", „golf" i „opel" i više stotina evra za druge modele vozila. Cena u osnovi zavisi od opreme koja se ugrađuje i modela automobila i može dostići i više od 1.000 evra.
Punionice
„Gaviona gas" Put Novosadskog partizanskog odreda 3
ENS gas Temerinski put 12
„Ekspres gas" Temerinski put 14
„LDG System" Hajduk Veljkova 11(u krugu Sajma)
„UŽar gas" Heroj Pinkija 2
„Ful spid" Rumenački put 56
„NIS Gas" kod Najlon pijace
„Vještica" Rumenački put 61c
„Lukoil" Venizelosova bb
OMV Put novosadskog partizanskog odreda bb
*Cena gasa je od 42 do 45 dinara.
.jpg)
