Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Avg.2017, 13:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ostojić: Nerešeno Kosovo - ne valja

Zoran Ostojić, novinar i političar, uveren je da je dijalog o Kosovu pozitivna stvar, te kaže da inicijativu predsednika Aleksandra Vučića razume kao poruku da nam ne valja ova situacija kakva je sada.

Ostojić opciju podele Kosova, koju zagovara šef srpske diplomatije Ivica Dačić, smatra nemogućom bez rata, a veruje da ona vodi upravo - stvaranju "velike Albanije".

On, inače, misli da je nezavisno Kosovo "kompromis između ostanka Kosova u Srbiji i Velike >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Albanije".

"Dijalog zato vidim kao put da se čuju različiti predlozi, pa možda i dođe do rešenja, jer o toj temi pričamo više do tri decenije, pa je možda vreme da razgovor na tu temu bude institucionalizovan", rekao je Ostojić za Tanjug.

Svakako da je nerešeno pitanje Kosova najvažniji alat onih koji, kako tvrdi, sprečavaju Srbiju da se opredeli između "istoka i zapada", a misli pre svega na, kako kaže - Moskvu.

"Dok god postoji nerešen problem Kosova, Srbija se neće opredeliti. Oni koji ne žele da se Srbija opredeli znaju na koju bi ona stranu, i njima je u interesu da taj problem ostane nerešen", kaže Ostojić.

On je takođe uveren da Dačićev poziv na razgraničenje u suštini vodi upravo pravljenju "velike Albanije".

Kako objašnjava, to bi značilo da nama pripadne sever Kosova, ostatak je tada već druga albanska država, Srbi južno od Ibra, koji su brojniji nego na severu, će da se isele i - zaključuje - "eto ujedinjenja".

"To znači raspad Makedonije. A toga neće biti i ne može biti bez rata", kaže Ostojić i dodaje da, ipak, kapaciteta za rat ovde više nema.

"Prosto, nema ratnih vlada, koliko god je retorika ljuta, oštra, nesmotrena", primećuje Ostojić i zaključuje:

"Daleko smo, ipak, od vremena Milosevića, koji je rekao da ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo. Mislim da znamo da radimo, mada za sada pokazujemo tu i tamo da znamo i da se svađamo".

Kome je Srbija važna i na koju će stranu

Nakon telefonskog razgovora predsednika Aleksandra Vučića i makedonskog premijera Zorana Zaeva čini se da se veoma lako izašlo iz srpsko-makedonske diplomatske krize, a novinar Zoran Ostojić smatra da situacija nikako nije bila laka.

Dobro je što je rešena, jer bi posledice bile veoma loše da se nastavilo u tom pravcu, putem koji je prisutan od formiranja makedonske vlade, kaže Ostojić za Tanjug i dodaje da je ključno pitanje zašto je to tako.

Po njegovom mišljenju, u suštini tu "nisu konce vukle" dve strane, Srbija i Makedonija, niti je, objektivno, za to bilo i razloga:

"Čini mi se da to nije naša polika, niti zemalja regiona, već nečija druga, sa strane. Da li zato što je Gruevski zakočio evointegracije Makedonije pa je to nekome bilo milo, a onda Zaev hoće da ih otkoči, pa je to nekome krivo, ali to nema veze sa Srbijom. Naprotiv, mislim da je politika Zaeva u interesu Srbije", ocenjuje Ostojić.

Prema njegovom mišljenju, "sve to u vezi s Makedonijom su čudne stvari", a prisustvo Albanaca u vladi u Skoplju ne vidi kao "faktor" u ovim događajima, naročito ne zato što su Albanci, kojih je čtvrtina makedonskoih građana, konstantna u makedonskoj vlasti, bili su, podseća, i sa Greevskim, deset godina, a pre toga i sa socijaldemokratama koje je vodio Crvenkovski.

"Ti Albanci, sve sa vođom pobunjenika, na sceni su od 2003. i oni su konstanta, nevezano od toga ko je na vlasti", navodi Ostojić i podseća da je vlada Gruevskog priznala Kosovo i glasala za njegovo članstvo u Unesko 2015.

Zato se pita ko je zapravo bio ljut što je Gruevski izgubio vlast i zato smatra da floskule o "velikoj Albaniji" a "preko Skoplja" dolaze iz nekih drugih centara.

Što se Srbije tiče, stvar stoji tako da je, kaže, za nas normalno, i nigde drugde, da građanin kad ode na pijacu obavezno s prodavcem na tezgi prozbori koju o tome "šta će sad Putin, a šta Tramp, i šta će biti s Kavkazom.

"To je tako zato što se mi nismo opredelili, ili zato što neko, a svakako je to Rusija, ne želi da se opredelimo. Jer, potpuno su svesni na koju ćemo stranu, ako budemo bili slobodni da se opredelimo", tvrdi Ostojić.

Zato mu je neshvatljivo da su pojedini predstavnici opozicije odbili da razgovaraju s izvestiocem EP Dejvidom Mekaliserom, jer, kako kaže, nije on slučajno došao dva puta u dve sedmice u Beograd, niti Majk Pens u Podgoricu, niti je Srbija nevažna, već, naprotiv, veoma bitna u regionu u trenutku "obaranja ruku između Putina i Zapada".

"Mislim da smo veoma važni. I na primeru Makedonije mozemo da pokažemo koliko smo sposobni da utičemo na stabilizaciju, a jednako toliko smo sposobni da utičemo i na destabilizaciju. A mislim da je stabilnost najpreča onima koji su dobronamerni, koji žele da ovo bude pristojno mesto za život", kaže Ostojić.

On smatra da je "odlaskom Crne Gore u NATO, najavljenim odlaskom Makedonije, te činjenicom da je Kosovo priznalo vise od stotinu država, "zatvorena" potencijalno najveća opasnost za destabillizaciju regiona, a to je "velika Albanija".

"Crna Gora je ušla u NATO da zatvori priču o velikoj Albaniji s te strane, sutra će i Makedonija da bi zatvorila priču s njihove strane, Kosovo je već i po Rezoluciji 1244 i po Ahtisarijevom planu nezavisna država sa izričitom zabranom da se prikljuci bilo kojoj državi ili da sebi pripoji deo tuđe teritorije. Dakle, zatvara se priča", uveren je Ostojić.

Zato i misli da je neodgovorno od opozicionih lidera koji nisu bili zainteresovani za razgovor s Mekalisterom, da iznesu svoj stav, jer, kako primećuje, u EU ne idu samo vlađuća stranka i koalicija, nego celo društvo.

"Meni nije prirodno što neki nisu hteli da razgovaraju. To je pogrešan potez, posebno što su i oni na rečima za EU, a Mekalister je onda prirodni sagovornik", kaže Ostojić.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...