Izvor: Magyar Szó, 17.Dec.2015, 22:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnov privrednog razvoja Vojvodine
Skupština Srbije je u subotu, u roku, izglasala republički budžet za sledeću godinu. Raspravu o budžetu je i ove godine okarakterisalo bacanje blata, kao što je to bilo i ranijih godina. Najžešća rasprava je nastala povodom pitanja da li će Vojvodina dobiti sedam posto koliko joj sleduje prema ustavu. Opozicija kaže da neće, a vlast tvrdi da hoće, šta više, ministar finansija, Dušan Vujović, je rekao da će dobiti i više nego što joj sleduje, čak 8,39 posto. Vlada, i kasnije skupština, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << su usvojili samo tri amandmana od oko dvesta amandmana na zakon o budžetu, i to tri koja je predao Savez vojvođanskih Mađara i Ženska parlamentarna mreža; raspodela budžetskih sredstava menjala se samo na inicijativu SVM-a, a druga dva amandmana su bila više ideološka. O budžetu, o očekivanim investicijama u Vojvodini i o tome da li je sedam posto zaista sedam, ili možda manje ili više, razgovarali smo sa Zoltanom Pekom, republičkim poslanikom SVM-a.
- Šta karakteriše budžet?
- Republički budžet za 2016. godinu, kao i ovogodišnji, karakteriše u prvom redu štendja. Prema mojoj oceni budžet je sastavljen na takav način da je u obzir uzeta realna situacija. I sa strane izdataka i sa strane prihoda moralo se kretati unutar određenih okvira. Prilikom planiranja obratila se pažnja na zakonitosti i na naplate iz prethodne godine, kao i ostvarivanja.
- Budžet za sledeću godinu je odobrio i Međunarodni monetarni fond. Što se tiče prihoda, mislim da su u obzir uzeti svi mogući prihodi. U vezi izdataka, već sam malo rezervisan, jer se u Srbiji ljudi nisu navikli na štednju, kao ni predstavnici državnog rukovodstva. I dalje je navika da ako neko može da potroši, na primer, sto dinara, onda se to prekorači sa barem još nekoliko dinara, i ni slučajno se ne potroši manje od toga. Naravno, ove godine smo uspeli da opovrgnemo ovu raniju praksu i budžetski deficit održimo na nižem nivou od planiranog. Zbog toga se nadam da je budžet za sledeću godinu realan i da ćemo uspeti da ga ostvarimo.
Kakve se značajnije investicije za Vojvodinu pojavljuju u budžetu?
- Radi se o tri važna projekta. Prvo bih pomenuo subotički Y-krak za koji država planira da potroši 197 miliona dinara. Znamo da se ovaj projekat dugo godina nije pojavljivao u budžetu, a sad je najzad uspešno stavljen među planove za finansiranje. Prema mom mišljenju, radi se o sumi za poštovanje, uzimajući u obzir aktuelnu materijalnu situaciju i restrikcije. Drugi važan projekat je zgrada Narodnog pozorišta, za koji je država predvidela 35 miliona dinara. Poslanička grupa SVM-a je podnela amandman koji se odnosi upravo na ovaj projekat. To je bio jedini amandman koji je menjao podelu budžetskih sredstava. Kao što znamo, obnova Narodnog pozorišta se vrši na osnovu sporazuma koji su potpisali republika, autonomna pokrajina Vojvodina i grad Subotica. Ugovor je potpisan 2006. godine. Od 2006 do 2009. godine republika je sa odgovarajućim sredstvima podržavala radove, što znači da je udovoljila svojim ugovornim obavezama. Od 2009. do 2014. godine je iz republičkog budžeta ova stavka prosto nestala. Prošle godine smo uspeli da postignemo da se ova stavka vrati u ovogodišnji budžet, a i ovoga puta smo bili uspešni. Treći projekat koji je od izuzetne važnosti za Vojvodinu je obnova pruge Beograd-Budimpešta. U ovom pogledu se za dva projekta predviđa 2,1 milijarda dinara. Od toga se 1,1 milijarda troši za izradu planova projekta, a milijarda na zemljišta na Fruškoj Gori koja se moraju otkupiti od sadašnjih vlasnika za nove deonice pruge. U vezi ovoga, važno je naglasiti da je istorija već nebrojeno puta dokazala da državu i regiju gde se investira u željeznicu očekuje osetni privredni razvoj. Ubeđen sam da je ovaj projekat dobra osnova za privredni razvoj Vojvodine.
Prema vašem mišljenju, koliko će ovoga puta stvarno iznositi tih sedam posto?
- Zavisi iz kog ugla se pitanje posmatra. Ako uzmemo u obzir isključivo brojke budžeta i izvršimo određene računice, onda je procenat zaista manji od sedam posto. Ali se mora uzeti u obzir da ovaj budžet ni dalje nije takozvani programirani budžet, čija je karakteristika da za svaki pojedini projekat sadrži predviđene državne pare. Ja se nadam da ćemo u vezi budžeta za 2017. godinu sa linearnog budžeta uspeti preći na programirani. Prednost programiranog budžeta je da se u slučaju svakog pojedinog projekta može nedvosmisleno prikazati suma koja je planirana za taj projekat i kasnija realizacija istog. Sa ovom se metodom može sastaviti mnogo transparentniji budžet i, takozvane, sakrivene stavke se mogu nedvosmisleno pronaći. Trenutno, ministar finansija i drugi ministri znaju koji je projekat ili plan povezan sa kojim. Skupštinski poslanici ne mogu da vide sve veze, oni mogu da vide samo pojedinačne stavke i mogu da računaju na osnovu njih. Ali se zaista ne može znati o kakvim sumama stvarno govorimo. U budžetu ima stavki gde je više neimenovanih programa sažeto pod jednu stavku, pod jednu sumu, a koje se, recimo, mogu ostvariti u Vojvodini. Treba da se zna i to da se u tabeli gde se prikazuju sredstva predviđena za pokrajinu ne vide sredstva predviđena za lokalne samouprave u Vojvodini. Ovo su transferna sredstva koja se ne pojavljuju u izveštaju, koji je opozicija napadala prilikom skupštinske rasprave. Zbog toga sam rekao da je pitanje ugla posmatranja da li je sedam posto zaista sedam, ili ne.
Koja je prepreka da budžet bude programirani i zbog čega nije bilo takvih ranijih godina?
- Prema mojim saznanjima, Međunarodni monetarni fond zahteva budžet u ovom formatu. Trenutno je naš budžet negde između ove dve vrste, znači nešto između linearnog i programiranog. Programirani budžet je mnogo transparentniji tako da bi i opozicija mogla mnogo tačnije da ga analizira, a kasnije bi se mnogo lakše iskazala i njegova ostvarenost.
