Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Avg.2014, 16:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osam godina rada ženske Sigurne kuće

Ženska Sigurna kuća Centra za socijalni rad Novi Sad radi od 2006. godine, a predstavlja specijalizovano prihvatilište za smeštaj žena i dece koji su ugroženi nasiljem u porodici.

Rukovodilac te Sigurne kuće Nada Padejski rekla je da se u novosadsku žensku sigurnu kuću prihvataju ugrožene žene i decu sa cele teritorije Republike Srbije, a najviše sa teritorije Vojvodine i Novog Sada.

Ona je rekla Tanjugu da je rad sa ženama ugroženim nasiljem u porodici >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << organizovan na tri načina:

"Prvi je telefonsko savetovalište na koje se javljaju žene koje još uvek nisu spremne da izađu iz nasilja. Uglavnom se javljaju anonimno i informišu se o svojim pravima".

Drugi vid rada sa ugroženim ženama je savetovalište u kancelariji u prostorijama Centra za socijalni rad.

"Treći vid rada sa ženama je smeštaj žena u prihvatilište u sigurnu kuću", rekla je Padejski, dodajući da je kapacitet ženske sigurne kuće u Novom Sadu 25 korisnica, a da je prosečna popunjenost oko 80 odsto ili da je prosečan broj 18 žena.

Po njenim rečima, trenutno u ženskoj sigurnoj kući u Novom Sadu boravi 12 žena i devetoro dece.

"Najveći broj žena u sigurnoj kući su smeštene uz asistenciju policije i žene koje su trpele najveće nasilje i imaju najteže posledice a nikome se za pomoć nisu obraćale", rekla je Padejski.

Ona je istakla da je funkcija sigurne kuće da se pre svega pruži bezbednost korisnicama i egzistencijalna sigurnost koja podrazumeva besplatan smeštaj i hranu.

Sve korisnice ženske sigurne kuće, po rečima Padejski, imaju besplatnu psihološku podršku, te podršku pedagoga, socijalnog radnika i pravnika, a sa ciljem da se korisnica psihološki osnaži da ostvari svoja prava iz domena porodičnog i krivičnog zakona i da tako osnažena nastavi samostalno život bez nasilja.

Žene i deca žrtve nasilja i ženskoj sigurnoj kući mogu da borave maksimalno šest meseci, a u individualnim slučajevima taj boravak može biti produžen i to uz dozvolu gradske uprave za socijalni rad.

"Sigurna ženska kuća u Novom Sadu je jedina sigurna kuća u Srbiji koja je u potpunosti finansirana iz gradskog budžeta, što zaposlenima mnogo olakšava rad", naglasila je Padejski.

Jedan od najvećih problema korisnica usluge sigurne kuće je zapošljavanje po izlasku iz te ustanove.

"Trenutno smo u razgovorima sa nacionalnom službom za zapošljavanje da se nađe mogućnost olakšavanja dolaska do posla korisnicama sigurne kuće, mada smo svesni da je to problem jer je u celoj državi nezaposlenost velika", rekla je Padejski.

Ona je pomenula i da je sprovedena obuka korisnica sigurne kuće za gerontološke domaćice i da se to pokazalo kao dobra ideja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...