Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jul.2015, 06:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka: Šta je nacionalno kulturno blago?
Nemačka štampa ovih dana opširno komentariše predlog zakona kojim bi država mogla da spreči prodaju umetnina koje se proglase nacionalnim blagom, a većina komentatora smatra da je u pitanju indirektna eksproprijacija, prenosi Dojče vele.
"Dobra od opšteg interesa treba da budu zaštićena od trgovaca koji ih posle kriju u sefovima ili skladištima", piše nedeljnik Frajtag o predlogu zakona koji je osmislila nemačka državna sekretarka za kulturu i medije Monika Griters.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Umetnine i kulturna blaga kojima bi komisije dale nacionalni značaj tako bi teže mogle da se prodaju van zemlje.
Neki kolekcionari i naslednici poznatih umetnika već su u znak protesta povukli umetnine iz galerija i muzeja.
List Frajtag postavlja pitanja ko odlučuje šta je nacionalno blago, da li se tim projektom stvara monstruozna državna kulturna birokratija čiji troškovi će isisavati sredstava iz budžeta kulturu i ocenjuje da bi to bila veoma neprijatna nuspojava i pita da li koncept nacionalnog blaga uopšte još ima smisla.
Pre oko 200 godina nacionalne države su se legitimisale kroz kulturu i zbog toga izgradile sve velike institucije kao što su muzeji, opere ili pozorišta.
U vremenima globalne konkurencije nestaje uloga kulture u formiranju identiteta i ta uloga ustupa prostor marketingu i njegovoj "hladnoj" računici.
Po oceni Frajtaga taj poduhvat bi trebalo da se zove "Zakon za eksproprijaciju nacionalnih marketinških sredstava", a to, međutim, vodi direktno do pitanja - šta sa svim kulturnim dobrima pokupljenim širom sveta pre i tokom kolonijalnog perioda.
"Uskoro će ti predmeti, kao svetska kultura, krasiti novopruski Gradski zamak u Berlinu", navodi taj list.
Libeker nahrihten o predlogu zakona o zaštiti kulturnih dobara smatra da Savezna vlada navodno želi da nemački zakon prilagodi pravu Evropske unije.
"Ono što će taj zakon doneti sa sobom nije samo više birokratije. Zakon će prilično otežati izvoz umetnosti i tako ugasiti veliki deo umetničkog tržišta", navodi Libeker nahrihten.
"Monika Griters obećava da će u praksi i dalje skoro svaki izvoz biti odobren", podseća Frankfurter algemajne cajtung.
Taj list navodi i da ako je to tako, onda bi to trebalo eksplicitno da piše u zakonu jer inače niko neće znati šta stvarno stoji iza propisa.
"Koliko stvarno vredi neki slikar može se videti samo na međunarodnom tržištu: to važi za novčanu vrednost kao i za ugled. Ako država želi da stavi šapu na pojedinačna umetnička dela, mora adekvatno da obešteti vlasnike", piše Frankfurter algemajne cajtung.
Komentator Lajpciger folkscajtunga daje odgovor na pitanje šta je nacionalno blago i kaze da je to je sve što je na spisku.
"Spisak je kod države, stručnjaci odlučuju šta će se na njemu naći. Na listi bi trebalo da budi radovi koji su doprineli formiranju identiteta regiona. To je suviše uopšteno, podložno istorijskim promenama i može da bude sve i svašta: od Bavarske krigle do orgulja sa severa Nemačke", kaže taj komentator.
Frankfurter rundšau pak navodi da je uzbuđenje na umetničkom tržištu preterano jer je status nacionalnog blaga do sada veoma retko dodeljivan.
Taj status ima jedno jedino savremeno umetničko delo. Osim toga, to što je za prodaju nekog umetničkog dela sa spiska u inostranstvo potrebno odobrenje ne znači da je prodaja zabranjena, već da je samo neznatno pojačana kontrola.
"A s obzirom na pokatkad sumnjive poslove sa umetničkim delima, na drugi pogled, to je dobra ideja", piše Frankfurter rundšau.
Handelsblat je pak ogorčen iz drugog razloga i smatra da je time ukinuto osnovno pravo na nepovredivost doma. Privatni kolekcionari moraju da prihvate inspekcije, a to su mere policijske države.
Monika Griters brani svoj stav političkom frazom "u mojom očima zaštita ne znači eksproprijaciju. Međutim, eksproprijacija - makar delimična - ostaje u njenom zakonu. Ovo je akt političke samovolje, kojim se globalno kretanje umetničkih dela žrtvuje nacionalističkim ciljevima", zaključuje Handelsblat.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
