Izvor: Blic, 22.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najboljima daju stan, automobil i 3.500 evra
„Lovci na glave", za razliku od filmskih, ne nose kožne jakne, opasan pogled i bradu od tri dana. Oni su uredno obrijani i poslovno obučeni, a njihov posao nije lov na ucenjene, već na najpametnije glave. Osnovni zadatak takvih regrutera je da klijentima obezbede najbolje stručnjake, „prevodeći" ih za bolje uslove iz kompanije u kompaniju. Najčešći klijenti do sada su firme za informacione tehnologije, banke i strane kompanije, a transferi su takvi da prosečni službenici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o njima mogu samo da sanjaju.
Pomoć hedhantera, prema iskustvima agencije „Oris", pokazala se neophodnom da bi se iz konkurentskih firmi prevukli najbolji profesionalci, budući direktori i menadžeri. Pa makar bila obećana plata od 3.000 evra i automobil ili se pregovori vodili nedeljama.
- Ljudi nam se obraćaju kada im je neophodan čovek za top menadžment. Šalterskog službenika će pronaći neko od nižih rukovodilaca, ali osoba koji tek treba da obrazuje svoj tim, vodi finansije ili ljudske resurse, mora biti proverena i pouzdana - kaže Saša Cimbal, jedan od novosadskih regrutera.
Ubedljivo najčešće, preko hedhantera će biti angažovani programeri, bilo da ih traže firme iz Novog Sada ili Irske, Španije, Slovenije i Češke. Naši programeri važe za stručne, a jeftine, pa su dobrodošli i u velikim inostranim firmama. Programeri tek izašli sa fakulteta mogu zaraditi 350 do 400 evra mesečno, dok će već kroz koju godinu zaraditi i po 1.000 do 1.500 evra. Njima je, navode regruteri, najvažnije da mogu da napreduju i da tehnika prati vreme. Ako monitor nije najsavremeniji, kolika god plata bila, neće prihvatiti novi posao.
- Programeri tek izašli sa studija žele da odu u inostranstvo, pa pristaju na uslove koje i ovde dobijaju. Jer, tamo će dve do tri godine raditi u jakoj firmi i za to vreme izgraditi dobru poziciju na inostranom tržištu - priča Cimbal.
Daleko veće svote nude banke ili strane kompanije. Budući menadžer može da zaradi oko 3.000, a prvih deset ljudi čak i 6.000 do 7.000 evra. Čovek koji konkuriše za direktora dobiće, bez cenjkanja, službeni auto, mobilni telefon, laptop, kancelariju i, ako to želi, ličnu sekretaricu. Ako je „zavrbovan" iz firme čije je sedište na drugom kraju zemlje, biće mu plaćen i stan. Ali, kaže Cimbal, gotovo uvek presuđuje ponuđena plata.
- Upravo pregovaramo sa jednim čovekom koji bi trebalo da pređe u stranu kompaniju sa filijalom u okolini Novog Sada. Pošto nije odavde, ponuđen mu je stan, „oktavija" i ostali uslovi. Oduševio se pogonom, ali je rešio da bude odlučan: traži povišicu od 50 odsto na platu od 2.000 evra- priča Cimbal.
U takvim situacijama i klijenti i poslodavci dovijaju se na sve načine. Strane kompanije upoznaće budućeg radnika sa svim direktorima, odvesti ga u obilazak matičnih pogona u inostranstvu, a pregovori će trajati i mesec-dva. Jedan poslodavac iz manje IT firme, programeru je na ruke dao jednokratnih 3.500, uz mesečnu platu od 1.200 evra.
- Samo jednom se dogodilo da firma u kojoj je čovek zaposlen, nakon našeg pregovora, uspe da zadrži čoveka. Sve je već bilo dogovoreno kada je staro preduzeće rešilo da mu da veću platu i unapredi ga - priča Cimbal.
I poslodavci često imaju svoje uslove, ali oni su promenljivi ako je budući uposlenik na glasu. Umesto tridesetogodišnjeg, kaže Cimbal, upravo su zaposlili pedesetogodišnjeg šefa knjigovodstva, jer je zaista valjao. Nema ni diskriminacije po polu, a da će poslodavac ispuniti sva obećanja zagarantuje se ugovorom.
