Izvor: Magyar Szó, 15.Dec.2015, 22:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manipulacija brojevima
Tokom skupštinske rasprave oko budžeta za 2016. godinu, opozicione stranke su ukazale da prema njihovoj računici Vojvodina ni ovoga puta neće dobiti onih sedam posto budžeta koji joj prema ustavu pripadaju. Liga socijaldemokrata Vojvodine je najavila da će se zbog toga obratiti Ustavnom sudu Srbije sa žalbom. Odgovarajući na optužbe, ministar finansija, Dušan Vujović, je izjavio: „Vojvodina će dobiti i više nego što joj sleduje, tačnije, 8,39 posto republičkog budžeta.“ O tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << ko ne ume da računa i zbog čega se baš svake godine mora voditi rasprava o budžetskim sredstvima koji ustavno pripadaju Vojvodini, razgovarali smo sa analitičarom Mihalom Ramačem.
Prema mišljenju opozicije, ni sledeće godine Vojvodina neće dobiti svih sedam posto od budžetskih sredstava, a ministar finansija kaže da će dobiti čak i više. Kome mi sada da verujemo?
- Ja manje verujem republičkoj vlasti, jer je više puta dokazala da društvu ne saopštava istinu. Nezavisni ekonomski analitičari takođe kažu da je Vojvodina opet uskraćena. Naravno, veoma je jednostavno manipulisati brojkama i zbog toga je teško odlučiti kome možemo verovati. Zbog toga ja mislim da bi svako trebao dobro da otvori oči i da pogleda kakva je situacija u zdravstvu i u obrazovanju. U obe sfere je gore stanje nego, na primer, pre deset godina.
Zbog čega republičkoj vladi toliko teško pada da ispoštuje ustav države i da prosledi Vojvodini sredstva koja joj ustavno pripadaju?
– Novinarstvom se bavim od 1975. godine. Od tada je svaka republička vlast bila centralistički nastrojena i činila je sve da smanji prava i mogućnosti Vojvodine. Republička vlast je uvek radila na tome da što više oduzme od Vojvodine, a da joj pritom vrati što manje. Vojvođanski komunisti su se dugo protivili ovoj praksi. Vojvođanske demokrate, pritom ne mislim isključivo na Demokratsku stranku već i na sve demokratski orijentisane postkomunističke stranke, su prvo saslušale mišljenje i uputstva svojih beogradskih voždova, pa su tek nakon toga slušali glas svojih birača. I uvek su uspevali da pređu one od čijih glasova zavise. Stvari koje se nazivaju državnim interesom su uvek bile važnije od građana i njihovog svakodnevnog života. Jedino ne znam zbog čega građani ćute i zatvaraju oči pred ovom demagogijom.
Premijer Aleksandar Vučić je u više navrata izjavio da je razvijanje Vojvodine važno, jer, po njegovom mišljenju, pokrajina može da posluži kao primer ostalim regijama države. Kako se onda ona može razvijati bez para?
- Ubeđen sam da premijer zaista želi da razvije sve regione države. Međutim, većina članstva i glasača njegove stranke neće čak ni da čuje o Vojvodini. Reč Vojvodina i njeno pominjanje se izjednačava sa separatizmom i antisrpstvom. Zbog toga Vučić govori o Vojvodini isključivo u prisustvu stranaca. Još nisam čuo da je u nekim drugim prilikama izneo svoje mišljenje, na primer o autonomiji pokrajine. Ne sećam se čak ni kada je poslednji put bio u Subotici, Novom Sadu ili Somboru.
LSV je najavila da će podneti tužbu Ustavnom sudu. S obzirom na činjenicu da Ustavni sud kasni sa predmetima i na činjenicu da će budžet samo godinu dana biti važeći, koliko bi smisla uopšte imala ovakva tužba?
- To je čist populizam. LSV je efikasna stranka samo na nivou izjava. Kada nešto mora da se učini, ne vidimo je nigde, kao i da ne postoji. Baš zbog toga ovu stranku danas više skoro niko ne uzima za ozbiljno.
Vlada, a kasnije i skupština, je prihvatila samo tri amandmana na budžet, iako je predato više od 200 inicijativa za promenu. Prihvaćeni su amandmani poslaničke grupe SVM-a i Ženske parlamentarne mreže tako što je podelu budžetskih sredstava menjala samo inicijativa SVM-a, a druge dva amandmana su više ideološki. Čime to objašnjavate?
- Imaju toliku većinu da mogu da čine šta god im je volja. Karakteristika demokratije je da se inicijative prihvataju većinom glasova, ali u nekim drugim državama nije svakodnevna pojava da vlast ponižava i vređa one koji su u manjini. Demokratija znači i da vlast, u interesu celokupne države, sarađuje sa opozicijom. Srbija spada među države gde opozicija po opštem mišljenju ne može da bude poštena, dobronamerna i rodoljubna. A to je bilo karakteristično i u vreme kada su na vlasti bile stranke koje pripadaju demokratskom bloku. Ne sećam se da je Tadić za Vojvodinu učinio ništa više od Vučića.
