Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jun.2015, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karneval u Beloj Crkvi
U Beloj Crkvi otvoren je karneval cveća. Na otvaranju su učestvovale belocrkvanske mažoretkinje i gradski hor "Bella muzika".
Koncertom hora "Bella muzika", počeo je belocrkvanski karneval koji će trajati sve do nedelje, 28. juna, kada će biti zatvoren koncertom ruske muzike. U međuvremenu, svaki dan, održavaće se raznovrsne manifestacije na nekoliko lokacija u gradu. Belocrkvani, ali i njihovi gosti, a bude ih više od 20 hiljada, moći će da prisustvuju nizu književnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << večeri i izložbi, ali i internacionalnoj večeri folklora, rok koncertu, kao i nastupima Ane Kokić i Dejana Matića. Glavna gradska ulica tokom čitave nedelje biće mesto okupljanja za plamene vitezove i žonglere.
Glavni događaj u okviru ovog karnevala biće u subotu, 27. juna, kada će Belom Crkvom ići Internacionalna karnevalska povorka. Osim 15 eksponata, koji se ovih dana užurbano završavaju i ulepšavaju,a prave se samo za ovu priliku, na karnevalu će učestvovati i nekoliko karnevalskih grupa iz zemlje i inostranstva.
Domaćini najavljuju dolazak više od 20 predstavnika Federtacije karnevalskih gradova i karnevalskih gupa iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Češke i Rumunije. Karneval će uveličati i grupe iz Leskovca, Vrnjačke Banje, Banje Koviljače, Rakovice i Beograda.
U Beloj Crkvi karneval ima tradiciju dužu od 150 godina. Karneval je nešto što je već postojalo u Banatu, u nemačkim naseljima u kojima su slavljene poklade. Jedan putopisac opisao je svojevremeno Belu Crkvu "kao varoš dobrih vernika, izuzetno vrednih ljudi i dobrih domaćina".
U istom zapisu se kaže da se "ti marljivi ozbiljni ljudi nekoliko dana oko zimskih poklada potpuno opuste, preobraze u gomilu neobuzdanih veseljaka koji ne misle ni na šta drugo, osim na zabavu. Pokladni običaji nisu osobenost samo Bele Crkve. Oni su postojali u svim većim mestima sa većinskim katoličkim stanovništvom. Samo, nigde nije bilo tako veselo, tako lepo i šašavo kao u Beloj Crkvi".
Prvi zapisi potiču iz 1862. godine kada je Putujuće pozorište tražilo dozvolu da u vreme poklada Belocrkvanima prikazuje predstave. Karneval u današnjem obliku tada još nije postojao, ali je već tada bilo više različitih događaja.1910. osniva se Udruženje zanatlija za pokretanje karnevala da bi 1911. bio osnovan Belocrkvanski fashin komitet na čijem je čelu bio Ferdinard Rudolf. Malo kasnije, ovo udruženje menja naziv u Belocrkvansko karnevalsko udruženje, tako da je Bela Crkva postala karnevalski grad pre Nice.
U današnjem obliku karneval je organizovan 1911. godine, a iz 1913. postoji i video zapis. Sačuvan je i video zapis iz 1939. koji ima originalan zvuk, na kojem su princ i princeza karnevala.
Šta je karneval značio za ovu sredinu svedoči i podatak da su od 1924. do 1940. izlazile posebne Karnevalske novine. U međuvremenu, tačnije 1930.godine, Bela Crkva je proglašena za turistički grad.
Sve do 1964. karnevali su održavani preko zime. Eksponati su rađeni od krep papira i drugih materijala, kako se ko snalazio. Od tada je korišćeno cveće i nazvan je Karneval cveća. U održavanju manifestacije bilo je nekoliko prekida. Karneval je 1994. godine četvrti put obnovljen i od tada je u funkciji turizma, a pripremaju se eksponati s ljubavlju, nežnošću bojeni, koji zrače toplinom i nadom. Eksponate za karneval pripremaju i oni koji se rade za ovogodišnju manifestaciju videće se tek na dan karnevala. Često su to mala remek dela koja moraju da vuku po 3 prikolice. Ima ih i manjih, vatromet boja, a poslednjih godina pojavljuju se i karnevalske grupe bez eksponata.
Danas, Karneval cveća u Beloj Crkvi je multidisciplinarka manifestacija i predstavlja spoj turizma i privrede.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
