Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Maj.2018, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se zaštititi od udara groma?
Leto nam je, sudeći po temperaturi, uveliko stiglo. A tokom ovako vrelih dana nisu retkost ni pljuskovi, praćeni grmljavinom. Pre neku noć brojne Novosađane probudili su upravo jaki udari groma. Osim što je bučna, koliko je ta pojava opasna?
Nauka kaže da je grom posledica pozitivnog naelektrisanja oblaka s jedne i negativno naelektrisane zemlje sa druge strane, koje se manifestuje pražnjenjem kroz takozvani strimer, čije je kretanje precizno gotovo nemoguće utvrditi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Iako je nauci grom još uvek nedovoljno poznata pojava, zna se da se češće javlja u planinskim predelima, gde su bolji uslovi za formiranje naelektrisanih oblaka, kaže profesor Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta, doktor Ištvan Bikit.
Jedna od mera bezbednosti, kada primetimo grmljavinu, je i ulazak u automobil, koji predstavlja takozvani "Faradejev kavez", zbog svoje konstrukcije i uzemljenja, zahvaljujući gumama.
"Grom po pravilu će udariti u najviši objekat. Znači, ako ste na ravnoj površini, nemojte nikada vi da budete najviši, nemojte da stajete ispod drveta koje je najviši objekat, jer će onda grom pogoditi i vas. Naravno, najpametnije čim primetite da nailazi neka oluja, da se sklonite u neki objekat koje zaštićen od udara groma", kaže dr Bikit.
U novosadskoj Hitnoj pomoći kažu da su se situacije u kojima su morali da intervenišu zbog udara groma dešavale retko, ali da posledice mogu biti veoma ozbiljne.
"Oko 10-30 odsto ljudi doživi smrt, u 50-70 odsto ostavlja posledice, najčešće u vidu neuroloških poremećaja. Posle udara groma često dolazi do opekotina, koje izgledaju kao list paprati, zatim tu su poremećaji srčanog ritma, povrede u smislu preloma kostiju, oštećenje sluha, oštećenje vida", kaže dr Sanja Beljin, iz Hitne pomoći.
Osoba koja je doživela udar groma ne predstavlja opasnost ni za koga drugog i nema razloga za strah u takvim situacijama, dodaje doktorka Beljin.
"Očevici treba da priđu da pomognu datoj osobi. Odmah pozvati hitnu pomoć, jer su takve osobe životno ugrožene. Znači, treba je pomeriti na neko bezbedno mesto i pritom voditi računa o ličnoj zaštiti", ističe ona.
Iako gromovi predstavljaju nedovoljno istraženu opasnu pojavu, njihova atraktivnost često privlači ljubitelje fotografije, koji se u potrazi za što boljim kadrom ne libe da ponekada rizikuju i svoje živote, prateći prognozu i nevreme koje nailazi. Naš savet je, da u ovoj pojavi uživate gledajući snimke i fotografije.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
