Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Nov.2019, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako ne sagoreti na radnom mestu?

Sindrom sagorelosti, odnosno "burnout", predstavlja stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke i emotivne iscrpljenosti, kao i osećanju neefikasnosti uz nedostatak postignuća, rečeno je "Na kafi s psihologom".

Trenutno ne postoji studija sagorelosti u Srbiji, ali prema evropskim istraživanjima, procenti govore da je 25 odsto zaposlenih obololeo od ovog sindroma i da nakon toga nisu bili u mogućnosti da adekvtano obavljaju svoju delatnost.

"Kada zaposleni dođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u takvo stanje, to ne znači da treba da menja posao ili da traži drugi, već da potraži pomoć psihologa, što je u Srbiji i dalje tabu tema", rekla je sinoć "Na kafi s psihologom" psihološkinja i docentkinja na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Milica Vukelić.

Vodeća konsultantkinja Olga Svoboda objasnila je koji su to simptomi sindroma sagorelosti - zaposleni kasne, nisu u stanju da rade, ne dolaze na posao, uzimaju bolovanje i samim tim ne postižu da urade sve ono što je u opisu njihovog radnog mesta.

"Pojavljuje se i osećaj manje vrednosti i dolazi do pada u svakom pogledu. Svaka kompanija kojoj je stalo do toga da bude uspešna, mora da zna da može da bude uspešna samo onda ako su zaposleni zadovoljni. Odatle kreće potreba da se radnicima ukaže stručna pomoć na vreme kako ne bi došlo do sagorelosti", rekla je Svoboda.

Na radnom mestu je najvažnija atmosfera saradnje, a ne traženja krivca i problema. Postoje primeri zaposlenih koji se na posao nakon sindroma sagorelosti, nisu vratili. Neki od njih i danas imaju ozbiljnih zdrastevnih problema i nisu u stanju da rade, dok su drugi morali da promene radno mesto.

"Nažalost, u Srbiji opasnost od sagorevanja još nije prepoznata kao pojava koja nas obuzima. U inostranstvu, u velikim kompanijama jeste, jer su tamo zaposleni ključni resurs, pogotovo u vremenu gde se dobri radnici ne nalaze lako, a i ako se nađu, teško se zadržavaju", kazala je Svoboda.

Kako bi se javnost ohrabrila da u ovakvim situacijama potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm Fondacija je pokrenula projekat "Na kafi sa psihologom".

"Ovo je druga sezona, a teme koje smo do sada obrađivali su depresija, stres na poslu, zavisnost, jer smo shvatili da je su ovakve tribine velika društvena potreba. Svi razgovori su objavljeni na Jutjubu i one imaju veliku gledanost, neki čak i preko 100.000 pregleda", navela je direktorka Hemofarm fondacije Suzana Đorđević.

"Na kafi sa psihologom" je projekat koji Hemofarm Fondacija realizuje u partnerstvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz i uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Novi razgovor će biti u decembru mesecu, a tema je "Praznična euforija vs praznična depresija".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...