Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2016, 13:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Janković: Vlast ne želi da je kontrolišu

Vlast u Srbiji ne želi bilo koji korektivni faktor i svako ko ima bilo kakvu kritičku opasku ili, kao ja, dužnost da kontroliše rad organa vlasti, biva proglašen za stranog plaćenika, domaćeg izdajnika ili opoziciju, izjavio je FoNetu Zaštitnik građana Saša Janković.

Kao sagovornik u seriji intervjua "Bez rukavica", Janković je ukazao da vlast u Srbiji ne želi ni parlamentarnu kontrolu, ni nezavisno sudstvo, ni nezavisne kontrolne institucije, ni slobodne medije, niti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nevladin sektor.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Janković je konstatovao da 2016. godina ni u Srbiji, ni u drugim zemljama Evrope, neće ostati upamćena po poštovanju ljudskih prava.

U Srbiji mnogi građani još ne osećaju efekte brojeva i procenata koje slušamo. Ja sam siguran da su ti brojevi tačni, ali još se veliki broj građana oseća ekonomski iscrpljeno i na samom rubu egzistencije, napomenuo je Janković, koji je, kao veliki problem, označio i pravnu nesigurnost.

Činjenica da nije baš sasvim izvesno da li će zakoni da važe u svakoj prilici i da li će da važe podjednako za svakog, bez obzira na to da li je bliže ili dalje od vlasti, stvara osećaj nepravičnosti, pa se građani brinu i za budućnost i za dostojanstvo, objasnio je Janković.

Govoreći o pritužbama građana u 2016. godini, on je konstatovao da se svake godine broj pritužbi povećava, ali da njihova struktura uglavnom ostaje ista.

Građani se žale na teškoće u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava, ali i na rad administracije koja troši vreme i novac građana, često objašnjavajući zašto nešto ne može, a ne i kako može da se uradi, precizirao je Janković.

Građani se suočavaju sa problemima u svim oblastima života, od ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, do pitanja legalizacije imovine...To su stvari koje nas čine nezadovoljnim, predočio je Janković.

U takvim okolnostima mnogi kažu zašto bih ja bio principijelan i radio sve po propisu, kada drugi, koji se toga ne pridržavaju, bolje prolaze? Zašto ne bih i ja krenuo prečicom?

Nažalost, kada prečica postane glavni put, onda se možda može brže stići, ali gde stižemo svi kao društvo i da li je to ono što smo želeli, nisam siguran, ukazao je Janković.

On žali i što Vlada Srbije čeka da preporuke koje daje služba Zaštitnika građana dobije i u dokumentima Evropske komisije, umesto da pre toga reaguje, na osnovu nalaza domaćeg državnog organa.

Na moju veliku žalost, rekao je Janković, Evropska komisija mnogo više uzima u obzir rezultate rada ove kuće, nego što to radi, barem vidno, Vlada Srbije.

Prema njegovoj oceni, ogromni su problemi i u medijima, koji ne proističu prvenstveno iz ekonomske situacije, nego iz toga što vlasti u Srbiji ne prihvataju da mediji budu korektivni faktor.

Mediji su način da građani saznaju i dobre i loše strane svake vlasti, a naše vlasti već odavno žele da sakriju loše poteze, a da preuveličavaju dobre, ocenio je Janković.

On smatra da je njegova obaveza da na međunarodnom planu ukaže na to da se u Srbiji gase mediji, među kojima i mediji na jezicima manjina.

Upitan o kritikama izvršne vlasti da ne radi dobro, da se ponaša kao opozicija i ne štiti prava građana, Janković je uzvratio da ne želi da odgovara na kritike koje se iznose na uvredljiv način i uz netačnosti i podsetio da je njegova dužnost, po Ustavu, da kontroliše rad organa vlasti.

Izvršna vlast smatra da je njen posao da kritikuje moj rad, iako Ustav i zakoni kažu nešto drugo, istakao je Janković i ocenio da bi bilo bolje da izvršna vlast radi zajedno sa Zaštitnikom građana na unapređenju položaja građana.

Po pitanju kandidature za predsednika Republike, mislim da sam toliko puta to ponovio, da je i meni mrsko pričati. Kada odluka za to dođe na dnevni red, tada će biti doneta, sve drugo je bespredmetno, poručio je Janković.

Osvrćući se na rad Zaštitnika građana, Janković je ocenio da je Srbija u proteklih 10 godina dobila instituciju koja je u stanju da bitno utiče na način rada države, ali ne i da ga promeni, jer to zavisi od izvršne vlasti.

Moj posao je da detektujem probleme, upozorim na njih i predložim način njihovog rešenja, ali izvršna vlast ima alate da promeni način na koji radi, rekao je Janković.

On je ocenio da Srbija danas ima instituciju za koju se zna, ne samo u zemlji, nego i van nje, da radi nezavisno, to jest ni po političkim, ni po interesnim vezama, i da koriguje rad organa vlasti.

Građani imaju poverenja u ovu instituciju, što govori da Srbija nije osuđena na nedemokratske načine vladavine, smatra Janković, koji je uveren da je institucija Zaštitnika građana pokazala da vladavina prava i ljudska prava nisu apstrakcija i da mogu da budu važan faktor u životima ljudi.

Upitan šta njegova služba nije dobro radila u proteklih 10 godina, Janković je odgovorio da se pokazalo da je uvek grešio kada nije dovoljno uporno u javnosti iznosio nepravilnosti koje je utvrdio, pogrešno računajući da će ih vlast ispraviti bez prevelike galame.

Mnogo toga zavisi od narednog Zaštitnika građana koga će Narodna skupština izabrati, predvideo je Janković i dodao da taj čovek može imati drugačiji pristup problemima nego on i da niko neće moći da ospori njegovo pravo da drugačije sagledava metod rada.

Prema njegovim rečima, u instituciji Zaštitnika građana radi više od 80 stručnih, motivisanih i, kako se pokazalo, nepotkupljivih ljudi.

Upitan o inicijativi poslanika najveće stranke u vlasti za smanjenje plate Zaštitniku građana, Janković je odgovorio da to smatra marketinškim potezom i da je 2005. zakonom uređeno da plata Zaštitnika bude u visini primanja predsednika Ustavnog suda.

U prošlosti se dešavalo da se to ne poštuje i da plata bude manja, ali se nisam bunio. Čini se da neko misli da, ako Zaštitnik građana ima veliku platu, da je prima da bi ćutao, a ja upravo smatram da je obaveza Zaštitnika građana da bude izuzetno glasan, objasnio je Janković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...