Izvor: Magyar Szó, 05.Mar.2015, 17:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Imaju prava na demonstracije, ali sa manjom platom

Dok ministar obrazovanja, Srđan Verbić, preti, ni jedna od škola ne odustaje od štrajka, tvrdi Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja je sa Sindikatom radnika u prosveti Srbije najavila novi masovni štrajk ispred Ministarstva za obrazovanje, naglašavajući da ni dalje nemaju nameru da se vrate na raniji raspored nastave, jer neće da popuste pred pretnjama ministra.

U uredbi ministarstva za obrazovanje poslatoj direktorima škola ministar ne osporava ustavno pravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << prosvetara na štrajk u skladu sa Zakonom o štrajku, ali podseća da je postignut dogovor sa sindikatom Nezavisnost i sa Sindikatom za obrazovanje Srbije, čiji su članovi prestali sa demonstracijama i vratili se redovnoj nastavi, i sa tim u skladu ministar traži od direktora da se zvono, koje označava početak i kraj časova, vrati na 45 minuta. Ministar naglašava da su profesori, učitelji, čak i oni koji su u štrajku u obavezi da svih 45 minuta budu na času brinući se o sigurnosti učenika. Ministar istovremeno podseća da Zakon o štrajku reguliše prava radnika, ali ne reguliše pitanje neodrađenog posla. To znači da će se od 19. februara obračun plata profesora koji učestvuju u štrajku, vršiti u skladu sa vremenom provedenim na nastavi. Pitanje je da li je iz tog razloga u januaru napravljen popis prosvetara koji štrajkuju?! Verbić naglašava da smanjenje plate nije uterivanje reda – što je možda i istina, ali je time uspeo podeliti sindikate.

Treba da se zna da se demonstracijama nisu priključile sve škole, a već sad se primećuje opšta pometnja u svim školama. Odluka o tome ko će pristupiti štrajku je doneta na osnovu činjenice koji je sindikat u datoj školi u većini, odnosno, po pitanju koliko je koji profesor ili učitelj siguran u svoje radno mesto. Znači u zemlji postoje škole u kojima se nije ni osetio šrajk prosvetnih radnika, u nekim školama štrajkuje samo nekoliko profesora, a u nekim školama štrajkuje skoro ceo kolektiv. U proteklih 20 godina skoro svake godine je bio štrajk prosvetara, te se ni ovog puta nismo iznenadili. No ne ovako dugo kao sada, ipak mislim da ni jedan štrajk nije ovoliko trajao. U većini slučajeva su se nadležna ministarstva i sindikati uspeli nagoditi za nekoliko nedelja. Sad se čini da će štrajk, započet 17. novembra, uskoro ući u peti mesec svog trajanja. Za to vreme prosvetari nisu uspeli ostvariti svoje zahteve; smanjena je plata prosvetnih radnika za 10 posto, isto kao što je smanjena svima koji rade u javnom sektoru. Nisu se poboljšali uslovi potrebni za kvalitetan rad, a nije potpisan ni kolektivni ugovor sa svim sindikatima.

Štrajk prosvetara je istovremeno podelio javnost. S jedne strane svaki učenik ima pravo na kvalitetnu nastavu, koju ne dobija ako ne ide u školu, ili ako mu časovi traju samo 30 minuta. Stručnjaci tvrde da je efektivno vreme posvećeno učenju upravo 30 minuta, i u slučaju časa od 45 minuta, ali pedagozi znaju da početak svakog časa protiče sa privikavanjem na dati predmet. Čas od 30 minuta nije dovoljan skoro ni za šta, a istovremeno, vreme koje protiče između časova učenici ne mogu kvalitetno da iskoriste. Često je njihova briga čime će ispuniti pauze imeđu dva časa, a to ne daje uvek pozitivne rezultate.

Sa druge strane prirodno je da se čovek bori za svoja prava, a profesori i na tom polju moraju da pružaju primer. Jer ljude ne žele da idu napred sagnute glave. Plata je potrebna za život. Da li je 40.000 dinara puno ili malo, to zavisi od ugla iz kog se stvar gleda. Puno je za onoga koji pokušava da preživi od 15.000 dinara. Ali ako pogledamo koliko je para potrebno za toliko pominjanu potrošačku korpu i za normalan život, uopšte nije mnogo tih 40.000. Svakome ko radi, ko savesno ispunjava svoje obaveze, sleduje poštovanje, bez obzira na završenu stručnu spremu i bez obzira na okolnosti pod kojima radi. A plata koja nije dovoljna ni za pokrivanje osnovnih potreba, se ne može nazvati iskazom poštovanja.

Često se govori da profesori rade malo i da njihov posao nije težak. Možda prosvetari zaista ne provode osam sati na radnom mestu, ali se ne sme zaboraviti da se nastavnik kod kuće mora pripremiti za svaki čaš, naročito od kada predaju u integrisanim razredima i od kada moraju za svaki čas, za svaki predmet sastaviti zadatke primerene učenicima čiji je nivo znanja različit.

Javnost se često ljuti na prosvetare i pita zbog čega je potreban toliko dug štrajk koji ne donosi rezultate. Često se govori da će jedini rezultat biti taj da će još jedna generacija izgubiti volju za učenjem, da će mladi iz školskih klupa izaći nezainteresovani, bez zadovoljavajućeg znanja, bez opšte kulture, a razočarani u školu, svoje profesore, i u znanje uopšte.

Mnogi kažu da prosvetari zaslužuju kaznu. I dok svoj bes iskaljujemo na profesorima svi zaboravljaju da ministar, njegovi savetnici i pomoćnici, koji svoju platu dobijaju od naših poreza, imaju zadatak da se staraju o prosveti. Hoće reforme, a nemaju para da ih sprovedu, hoće kvalitetno obrazovanje, a ne bi u to da investiraju. A povrh svega, neće ni da pregovaraju.
Pogledaj vesti o: Štrajk prosvetnih radnika

Nastavak na Magyar Szó...