Izvor: Blic, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grejanje skupo, a stanovi hladni
ZRENJANIN - Kako da budem zadovoljna grejanjem u Zrenjaninu kad je počelo pa stalo! Pre tri dana su radijatori bili mlaki, i to samo u nekim prostorijama, dok su u ostalima bili hladni, a prekjuče i juče uopšte nije bilo grejanja. Već dve godine grejanje u mom gradu nije dobro, a cena samo skače - ogorčena je penzionerka Borka Vuković čija penzija ne dozvoljava da uključi grejalicu na struju, jer jedva uspeva da plaća 3.000 mesečno za daljinsko grejanje i to tokom cele godine, a da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se još nije ugrejala.
Nikola Kljajić, takođe penzioner, ističe da je grejanje u Zrenjaninu sa 58,32 dinara po kvadratnom metru najskuplje u Srbiji, a pri tom veoma loše.
- Tako će i biti sve dok ne budu ugrađeni kalorimetri. Gde to još u svetu ima da se grejanje plaća po kvadratu, a ne po potrošnji? Kad plaćanje bude podešeno prema potrošnji, onda ćemo sami zavrtati ventile - zaključuje Kljajić i ne raduje se što je nov sistem naplate grejanja planiran tek za grejnu sezonu 2009-2010.
Nasko Đorić, penzioner, dodaje da je grejanje lepo počelo, ali je trajalo samo dva sata.
- Zbog čega ja plaćam najskuplje grejanje u državi, a da temperatura u stanu tokom najhladnijih zimskih dana nikada nije prešla 15 stepeni - pita nadležne Đorić.
Mišljenje svojih sugrađana o početku grejne sezone juče je delio i predsednik opštine Zrenjanin Goran Knežević, koji takođe živi u stanu, upućujući protest još uvek Društvenom preduzeću „Grejanje" i direktoru Iliji Svilaru.
- Na tri lokacije u gradu evidentirani su kvarovi, najveći u Maloj Americi, u Siminoj ulici, iako je iz „Grejanja" uoči početka grejne sezone najavljivano da će početak grejanja početi bez problema - protestuje Knežević nalažući „Grejanju" da hitno otkloni kvarove i pusti sistem u funkciju.
Knežević je istakao da je potrebno što brže transformisati Društveno preduzeće „Grejanje" u javno, što je osnovni preduslov da daljinsko grejanje u Zrenjaninu bude racionalnije i jeftinije.
Direktor „Grejanja" Ilija Svilar izjavio je juče za „Blic" da je kvar u Siminoj ulici otklonjen.
- Naše ekipe radile su dan i noć u jednom dvorištu u Siminoj ulici da bi otklonile kvar i rano ujutro su završile posao. Nismo mogli mehanizacijom da uđemo u tesno dvorište, tako da su naši radnici ručno kopali zemlju da bi došli do toplovodne cevi i zakrpile je - tvrdi Svilar, ističući da se događaju i takvi kvarovi na 70 kilometara dugom cevovodu kad se sudbina grejanja 7.000 stanova u Zrenjaninu rešava na nekoliko kvadratnih metara nečije privatne svojine.
Budislav Đurić iz Simine ulice, u čijem dvorištu je ovih dana veliki gužva zbog curenja toplovoda, kaže da su ekipe „Grejanja" zaista radile dva dana i iskopale rupu do toplovoda, ali da ih juče nije bilo.
- U našem dvorištu je ogromna gomila zemlje i rupa i ja ne znam kada će radnici ponovo doći da sve dovedu u prvobitno stanje - izjavio je Đurić.
Direktor DP „Grejanje" Ilija Svilar je izjavio da će rupa u privatnom dvorištu u Siminoj ostati još koji dan dok se sistem ne napuni i grejanje ne isproba.
- Istina je da sam izjavio da smo spremni za početak grejne sezone, ali to se nikad ne može pouzdano znati zato što je toplovod star tri decenije - priznaje direktor „Grejanja" ističući da i on jedva čeka promenu načina organizovanja društvenog u javno preduzeće, jer bi u tom slučaju lokalna samouprava preuzela punu odgovornost za daljinsko grejanje. Lokalna samouprava sa DP „Grejanje" ima ugovor još iz 1990. godine kojim ovom društvenom preduzeću poverava jednu važnu komunalnu delatnost, a da pri tom ne može da utiče na kvalitet, sem što razmatra i prihvata cenovnik koji plaćaju građani.
- Cena toplotne energije je visoka zato što je mi skupo plaćamo, preuzimajući tehnološku paru od „Panonskih elektrana" i nemamo nikakve dotacije. Sistem održavamo iz sopstvenih sredstava ili se kreditno zadužujemo - navodi Svilar. On dodaje da grad nema sopstvenu kotlarnicu, a da je „Grejanje" samo distributer toplotne energije, što je takođe jedinstven način organizovanja grejanja grada u Srbiji, koji treba menjati.
- Jedini način da se snizi cena daljinskog grejanja koja sada u Zrenjaninu iznosi 58,32 dinara po kvadratnom metru stana je da grad ima sopstvenu kotlarnicu, odnosno da vrati staru šećeransku toplanu, a da se „Grejanje" organizuje kao javno preduzeće i stavi pod punu kontrolu lokalne samouprave - navodi Svilar.
Ledeno u subotičkoj bolnici
Grejna sezona u Subotici nije počela tamo gde je najpotrebnija: Gradska bolnica i oko 500 pacijenata i zaposlenih cvokotaće još najmanje desetak dana, dok se ne pusti topla voda iz magistralnog toplovoda ka bolnici, odnosno dok građevinari ljubljanskog „Smelta" ne postave radijatore u prostorije specijalističkih ambulanti, čija je rekonstrukcija u toku.
Ministarstvo zdravlja prošle godine raspisalo je tender za rekonstrukciju 20 bolnica u Srbiji. Na njemu je za izvođenje radova na Gradskoj bolnici u Subotici pobedio „Smelt" iz Ljubljane koji je do sada nije ispoštovao više puta odlagane rokove za završetak radova. Građevinci su upozoreni da grejna sezona počinje 15. oktobra, međutim, radijatori skinuti sa prizemnih prostorija, gde su specijalističke ambulante i pojedina odeljenja, još nisu zamenjeni. Zbog toga ne može biti grejanja u bloku gde se nalaze infektivno, grudno i još neka odeljenja.
- Juče smo se sa izvođačima radova dogovorili da se do 24. oktobra zamene svi radijatori u specijalističkim ambulantama kako bi bar prizemlje bolnice i druga odeljenja koja su na ovom kraku dobili grejanje - izjavio je dr Nebojša Rakić, direktor Zdravstvenog centra.
Ovo nije najveća nevolja koja je zadesila pacijente i zaposlene u subotičkom zdravstvu. Zbog kašnjenja u postavljanju magistralnog toplovoda, postepeno priključivanje na grejanje trajaće do petka. Tek tada, bude li sve u redu, zagrejaće se i radijatori na drugom kraku, koji snabdeva toplotom preostalih sedam spratova Gradske bolnice.
Nema radnika u raskopanom dvorištu
Budislav Đurić iz Simine ulice, u čijem dvorištu je ovih dana velika gužva zbog curenja toplovoda, kaže da su ekipe „Grejanja" zaista radile dva dana i iskopale rupu do toplovoda, ali da ih juče nije bilo.
- U našem dvorištu je ogromna gomila zemlje i rupa i ja ne znam kada će radnici ponovo doći da sve dovedu u prvobitno stanje - izjavio je Đurić.
Direktor DP „Grejanje" Ilija Svilar je izjavio da će rupa u privatnom dvorištu u Siminoj ostati još koji dan dok se sistem ne napuni i grejanje ne isproba.
