Izvor: Blic, 29.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filozof prodaje novine na ulici
Kad Novosađani kupe novine kod podzemnog prolaza, i ne slute da im ih je prodao jedan profesor filozofije. Dragan Veselinović Džimi diplomirao je filozofiju pre godinu i po na Filozofskom fakultetu i od tada poslao molbe na 60 konkursa za posao, ali je i dalje kolporter.
Na novosadskom Filozofskom fakultetu ovaj rođeni Rumljanin diplomirao je temom „Pojam smrti u filozofiji Eugena Finka". Od tada je, kako kaže, slao molbe za posao na više od šezdeset adresa. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dva puta je „čak" pozvan i na razgovor. Jednom u Beograd, drugi put u Suboticu. Od posla u struci, naravno, još uvek se nije „'leba najeo".
- Kakva struka! Pa ja sam i ovde uspeo da se zaposlim samo zato što sam imao preporuku od prijateljice - veli Džimi.
Ipak, kada je na poslu, kako priča, sebe nikada ne doživljava kao da je iznad ljudi sa kojima se susreće, niti ima potrebu da bilo kome objašnjava ko je i čime se bavi.
- Ljudi su uglavnom pristojni. Mada, ima i onih drugih, koji umeju da budu arogantni. Verovatno misle da imam dva razreda osnovne škole. A šta i da imam? Uglavnom nemam želju da im bilo šta objašnjavam. Uvek se trudim da nađem meru. Znam ko sam i ne patim ni od kakvih kompleksa. Kad se desi da su ljudi baš budale, ja ih onda pustim da to i budu - priča profesor.
A kad smo već kod toga kakvi su ljudi, ako je suditi po novinama koje čitaju, reklo bi se da Novosađani i nisu baš previše zainteresovani za pametnu reč. Ono što je na Džimijevoj tezgi najtraženije su časopisi „u kojima piše kako smršati, kako se srećno udati ili oženiti i tako neki instant saveti". Bilo kako bilo, naš sagovornik veli da se ne žali ni na šta, jer je svoj život birao sam.
Dragan Vasiljević nedavno je upisao postdiplomske studije, nakon toga slede doktorske, a jednog dana, kako priželjkuje i nada se, nije isključen ni „napad" na mesto univerzitetskog profesora.
U međuvremenu lista i prodaje štampu, druži se s komšijama, odgovara na pitanja prolaznika i razmišlja o „pojmu života u majci Srbiji".
Ne mogu da sedim kod kuće i kukam
Dešava mi se, naravno, da budem kivan, i na zemlju, i na ljude, i na sebe, gledajući sve te izlažirane konkurse za unapred popunjena radna mesta. Ipak, moram nešto da radim, ne mogu samo da sedim kod kuće i da kukam. Uostalom, ne mislim da je ovaj posao nešto što nije dostojno čoveka - kaže Dragan Veselinović Džimi.
