Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Okt.2019, 08:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Festival mentalnog zdravlja u Novom Sadu i okolini

U Novom Sadu će se održati četvrti po redu Festival mentalnog zdravlja od 10. do 20. oktobra pod sloganom "Životne krize – i rizik i šansa".

Festival će otvoriti tribina pod nazivom „Životne krize i izazovi današnjice“, koja će se održati 10. oktobra u 18 časova u Kafe – knjižari „Bulevar Books“ (Bulevar Mihajla Pupina 6).

Festival organizuje Institut za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa preko 40 ustanova i organizacija, a povodom obeležavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 10. oktobra Svetskog dana mentalnog zdravlja.  Aktivnosti je podržala Gradska uprava za zdravstvo Grada Novog Sada.

Festival nudi sugrađanima priliku da kroz kreativne i psihološke sadržaje nauče na koje sve načine mogu da brinu o svom mentalno zdravlju i doprinose blagostanju zajednice. Takođe, Festival se fokusira na važna društvena pitanja koja se tiču individualnih, interpersonalnih i društvenih činilaca u uspešnom prevladavanju životnih kriza.

Tema ovogodišnjeg Festivala mentalnog zdravlja jesu „životne krize“. U kontekstu mentalnog zdravlja krize imaju važno mesto budući da su neizbežni i sastavni deo života svakog pojedinca, porodice, zajednice. Često ih karakterišu poteškoće u uobičajenom funkcionisanju poput psihološke vulnerabilnosti i/ili doživljaja neravnoteže, tuga, doživljaj bespomoćnosti, ljutnje, poteškoće sa spavanjem itd. Različiti događaji mogu biti okidači životnih kriza, pa tako kriza može biti deo očekivanog razvojnog puta, kada se odnosi na period razrešavanja razvojnih zadataka i izazova karakterističnih za većinu ljudi u određenom životnom dobu. Ovakve krize se mogu predvideti jer se preklapaju sa kalendarskim uzrastom na kojem se očekuju (npr. polazak u školu, odlazak u penziju).

Istovremeno, određene krize mogu biti situacionog karaktera, pri čemu su okidači nepredvidivi, odnosno za njih je priprema gotovo nemoguća (kao što je gubitak posla ili smrt bliske osobe). Pojedini stresni događaju mogu nastupiti neočekivano, a pritom mogu značajno da ugroze bezbednost ili život ljudi (npr. poplave). Često krizu izazivaju i događaji koje osoba opaža kao gubitak, npr. to mogu biti gubitak identiteta odnosno određene uloge u životu (poput razvoda i gubitak uloge bračnog partnera), gubitak sigurnosti (npr. porodice izbačene iz svojih domova) i gubitak očekivanja (parovi sa sterilitetom). Kao što se može videti, razni događaji na gotovo svim uzrastima mogu dobiti značenje krize.

Važno je napomenuti da kriza zahteva angažovanje individualnih resursa i strategija prevladavanja, ali u nekim slučajevima krize mogu da zahtevaju i uključenost šireg društvenog sistema. Društvo i sredina mogu da utiču na obezbeđivanje resursa koje pomažu u uspešnom prevazilaženju kako razvojih tako i situacionih kriza (npr. stopa siromaštva, dostupnost javnih službi, stepen poštovanja ljudskih prava itd). Pojedine krize mogu biti društvene, odnosno da obuhvate istovremeno veći broj ljudi, dok neki događaji mogu istovremeno predstavljati individualnu životnu krizu (poput gubitka posla) i društveni problem, ukoliko je stopa takvih događaja u društvu velika.

Uticaj negativnih događaja na psihološko funkcionisanje je vrlo kompleksan. Iako krize mogu da naruše psihološko funkcionisanje i mentalno zdravlje, one istovremeno mogu da pruže mogućnost rasta i razvoja. Naime, dobro funkcionisanje uprkos negativnim događajima je čest fenomen. Izloženost negativnim događajima može da pruži mogućnost osobi da nauči veštine i da razvije adaptivne strategije koje može da koristi u susretu sa nekim budućim stresnim iskustvima. Samim tim, kriza ne mora nužno da prestavlja rizik za pojedinca ili društvo, već može da se odnosi i na mogućnost i šansu za razvojem i napredovanjem.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...