Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jun.2012, 02:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aleksandra Matić, hrabra Bukovčanka, pobedila karcinom

BUKOVAC -

Da jedna od najozbiljnijih bolesti ne mora biti nepobediva, ali i da je volja za životom ponekad najbolji lek, pokazuje priča dvadesetčetvorogodišnje Aleksandre Matić iz Bukovca. Ovu devojku smatraju medicinskim fenomenom, jer je ostala bez pet organa i izvukla se iz gotovo bezizlazne situacije, a danas sprema prijemni ispit za medicinu i čeka izlazak svoje prve knjige.

"Ja sam Matić Aleksandra, imam 24 godine i sebe bih opisala kao jednu energičnu osobu, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << borca", kaže Aleksandra na pitanje kako bi predstavila sebe.

Ona danas uživa u dugim šetnjama i druženju i naizgled se ne razlikuje od većine svojih vršnjaka. Iza sebe, međutim, ima iskustvo koje bi se moglo smestiti u nekoliko života. Sa 10 je bila paralizovana, sa 14 doživela kliničku smrt, a sa 22 su joj lekari saopštili da ima kancer na jajnicima i da joj je ostalo svega tridesetak dana života.

"Operisali su me i otpustili kući, jer nije bilo šanse za moje izlečenje, ali ja sam odlučila da se borim. Nisam htela da odustanem ni u jednom trenutku", priča Aleksandra.

Pre dve godine odstranjeno joj je pet organa. Kroz težak period hemoterapije proveli su je volja za životom, prijatelji i, kaže, makrobiotika.

"Bila bih sebična prema sebi i svojim roditeljima da sad odustanem, pa da oni prolaze kroz veće muke od onih kroz koje sam ja prolazila. Tako da sam odlučila da se borim i izborila sam se do kraja. Sad sam zdrava i srećna", dodaje ona.

Zbog bolesti je često pauzirala, a sada želi da nadoknadi propušteno. Napisala je knjigu i planira da ove godine upiše medicinu. Želi da postane radiolog i da jednog dana osnuje nevladinu organizaciju.

"Hemoterapija košta 150 hiljada dinara jedna. Ja bih volela da pomognem ljudima koji nemaju zdravstveno osiguranje i nemaju para za terapiju, periku i lekove. Ja bih volela da im pomognem i finansiram sve kako bi mogli da se spase", kaže ova dvadesetčetvorogodišnja devojka.

Kad pomisli na sve što je proživela, nije joj čudno što je smatraju medicinskim fenomenom. Ipak, najvažnije je, kaže, imati cilj i veru u sebe.

"Volela bih da poručim svima koji su bolesni da se nikad ne predaju, da ne slušaju oko sebe šta im drugi pričaju. Da slušaju svoja osećanja i da ni jednog trenutka ne dozvole da bolest uplaši njih, nego oni bolest", zaključuje Aleksandra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...