Izvor: Politika, 25.Avg.2013, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto vojnici dižu ruku na sebe
Vojska Srbije sprovodi program prevencije samoubistava. – Za dve i po godine ubilo se pet vojnika
Tokom poslednje dve i po godine, otkako je Vojska Srbije profesionalizovana, samoubistvo su izvršila petorica njenih pripadnika. Prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane, tokom 2011. godine zabeleženo je jedno, a tokom 2012. i u dosadašnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << periodu 2013. godine po dva samoubistva.
Reč je o muškarcima, četvorici profesionalnih vojnika i jednom civilnom licu.
U četiri slučaja samoubistvo je počinjeno vešanjem, od toga tri van vojnog objekta. Jedan profesionalni vojnik izvršio je samoubistvo automatskom puškom, u toku obavljanja dužnosti vodiča službenih pasa.
– Rezultati psiholoških analiza ovih vanrednih događaja ukazuju na moguće uzroke njihovog nastanka. U tri slučaja, reč je o licima za koje nisu postojale psihopatološke indikacije ni podaci o neprilagođenim oblicima ponašanja u vojnoj sredini. Međutim, prikupljanjem činjenica nakon izvršenih samoubistava, dolazi se do određenih saznanja iz njihovog privatnog života, koja ukazuju na određene lične, porodične i finansijske probleme, koje su počinioci skrivali od svojih kolega – navodi se u dopisu Ministarstva odbrane „Politici”.
U jednom slučaju reč je o profesionalnom pripadniku VS protiv kojeg se vodio postupak zbog sumnje da je izvršio krivično delo krađe vojne imovine i nisu postojale psihopatološke indikacije, navodi se u dopisu. Mogući motivi jednog od navedenih pet samoubistava i dalje se istražuju.
U nastojanju da preduprede takve, kako se to vojnim rečnikom kaže, „vanredne događaje”, uključujući i ubistva izvršena od strane vojnika u psihičkoj krizi, u jedinice su uvedeni psiholozi. Od 1998. godine Odeljenje za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju VMA prati i analizira samoubistva u vojsci, uključujući i preventivno delovanje.
– Znaci suicidalne krize često su diskretni i teško uočljivi. Tako je i sa slučajevima samoubistava u vojsci, drugovi žrtve često su zaprepašćeni činjenicama da se njihov kolega ubio. Naš zadatak je da obavimo takozvanu psihološko-psihijatrijsku autopsiju samoubistva, da razgovaramo sa drugim vojnicima iz te jedinice, kao i sa porodicom. Uglavnom utvrdimo da su, ipak, postojali neki znaci presuicidne krize, kao što su promene u ponašanju, loše spavanje, zapuštanje i povlačenje u sebe. U programu prevencije radimo na tome da se takvi i slični znaci na vreme prepoznaju – kaže potpukovnik dr Bratislav Živić, načelnik Odeljenja za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju VMA.
On objašnjava da je stopa suicida u Vojsci Srbije manja nego u opštoj populaciji. U vojsci ona, prema poslednjim obrađenim podacima, iznosi oko 14, a u Srbiji generalno gledano 28 (28 samoubistava na 100.000 stanovnika).
– Razlog za nižu stopu suicida je i u primeni medicinsko-psihološke selekcije pri zapošljavanju u Vojsci Srbije – objašnjava potpukovnik dr Živić.
Ipak, postoje faktori rizika specifični za vojnu sredinu. U vojsci su, kao profesionalni vojnici, zaposleni uglavnom mladi ljudi – najčešće u dvadesetim godinama života, kojima je dostupno oružje. Globalno gledano, kada je reč o samoubistvima najugroženija je populacija starosti između 15. i 44. godine. U svetu je u toj grupi samoubistvo treći uzrok smrtnosti.
– Više faktora može uticati na nekoga da donese pogrešnu odluku, da digne ruku na sebe. Nisu to samo socijalni uslovi, već i, uslovno rečeno ” „genetika”, da je neko u porodici izvršio suicid čime je dao loš primer za prevazilaženje životnih problema, kao i struktura ličnosti. A pravi put za izlazak iz krize je obraćanje stručnjacima za savet i podršku. Svi pripadnici sistema odbrane mogu potražiti pomoć direktno kod nas na VMA, bez uputa. Za razliku od ranijih vremena, danas ne postoji stigmatizacija onih koji nam se obraćaju, ljudi se slobodno javljaju i to je ono što želimo – kaže specijalista kliničke psihologije Goran Kličković.
Mentalno-higijenski timovi
Dobrim delom upravo zbog prevencije suicida, u Vojsci Srbije uvedeni su mentalno-higijenski timovi. Primarni timovi u jedinicama stiču uvid u psihičko stanje pripadnika jedinice, promene u njihovom ponašanju, upućuju pojedince sa psihopatološkim poremećajima ili oboljenjima na lečenje, procenjuju prilagođenost radnoj sredini i integrisanosti u vojni kolektiv...
Sekundarni mentalno-higijenski timovi formirani su u vojnozdravstvenim ustanovama: Vojnoj bolnici „Niš” i vojnomedicinskim centrima „Karaburma” u Beogradu i u Novom Sadu i zaduženi su za lečenje koje prevazilazi nadležnosti primarnog tima. Tercijarni mentalno-higijenski tim formiran je u Odeljenju za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju VMA.
M. Galović
objavljeno: 25/08/2013
