Izvor: Politika, 19.Nov.2015, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadeždin portret kao Mona Liza
Povodom sto godina od smrti Nadežde Petrović juče je u galeriji Doma Vojske Srbije otvorena izložba sa 73 dela velike slikarke
„Umetnici moraju biti učitelji ne samo svog no sviju naroda, ne samo svog no sviju stoleća, plemenitost njihova mora biti bezgranična onako kao što je priroda bezgranična u bogatstvu i uzvišenosti.” Koliko su istinite i predskazujuće ove reči Nadežde Petrović, velike slikarke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i heroine, potvrđuje i čin otvaranja njene izložbe sto godina nakon njene smrti juče u galeriji Doma Vojske Srbije u saradnji sa Narodnim muzejom i Medija centrom „Odbrana”.
Ona je i danas učitelj novog stoleća, živ primer za to da je prava umetnost savremena kao što je savremena ljubav prema sopstvenoj zemlji – rekao je, između ostalog, Nenad Nerić, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, proglasivši juče zvanično otvorenom izložbu „Nadežda Petrović, 100 godina od prava na večan pomen”. Povodom obeležavanja veka od smrti velike srpske slikarke na ovoj postavci, autorke Ljubice Miljković, do 24. decembra posetioci će moći da vide 73 slike, što je četvrtina njenog opusa i upućuje nas u sva stvaralačka razdoblja umetnice od 1898. do 1913. godine.
U ime domaćina prisutnima se obratio pukovnik Stevica Karapandžin, direktor Medija centra, naglasivši da „izložba posvećena Nadeždi Petrović nije slučajna, da je u aprilu kada se navršio vek od njene smrti na zdanju Doma Vojske istaknut bareljef sa njenim likom, rad vajara Ostroškog”. Pukovnik Karapandžin je istakao da se već na plakatu vidi simbolika ove izložbe sa dve fotografije koje prikazuju Nadeždu slikarku na jednoj i u bolničkoj uniformi na drugoj fotografiji. Nadežda je osim što se bavila vrhunskom umetnošću nosila pomoć narodima pod turskom okupacijom i predvodila proteste protiv aneksije BiH. Bila je dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima (1912–1913) i Prvom svetskom ratu. I položila je dvostruku žrtvu, kao umetnica i kao patriota. Publici se nadahnuto obratio i predsednik „Lade” Aleksandar Đurić.
Kasnije, kada su se posetioci već uveliko tiskali ispred Nadeždinih slika, Ljubica Miljković je o ovoj vrhunskoj postavci za „Politiku” rekla:
– Pred vama se sada nalaze dela koja vas upućuju u razvojne tokove Nadeždine umetnosti i u vrednosti srpske i evropske umetnosti. Nadeždino delo je svevremeno i aktuelno. Mi nismo dostojni toga šta nam je slikarka ostavila i zato bi mnogi trebalo da se preispitaju. U ovom slučaju obraz je osvetlalo Ministarstvo odbrane i zahvaljujem im. Nadežda Petrović je personifikacija jednog doba ne samo u umetnosti već i u životu, bila je humanista, reagovala na nepravdu u svetu i čak bila u Parizu jedan od osnivača Lige za prava potlačenog naroda. Pošto je Narodni muzej zatvoren i postao je „đekna” upoznala sam pukovnika Karapandžina i pitala sam ga da li bismo mogli da priredimo izložbu sa Narodnim muzejom i tako je nastala naša prva saradnja. Najznačajnija slika na ovoj izložbi je Nadeždin „Autoportret” i po vrednosti je identičan Leonardovoj Mona Lizi u Luvru. Za nas je taj „Autoportret” isto što i Mona Liza, rekla je Ljubica Miljković.
.jpg)
