Izvor: Politika, 12.Sep.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lična karta promeni pola ne veruje
Po sadašnjoj pravnoj regulativi, promena imena, pola i matičnog broja u legitimaciji moguća je tek nakon kompletne operacije promene pola
Iako se nalazi u procesu promene pola, penzionisanom transrodnom majoru Vojske Srbije, koji je u javnosti poznat kao Helena Vuković, u ličnoj karti i dalje stoji muško ime, koje počinje na slovo M. Zbog toga vickasti kontrolori „Busplusa” ne propuštaju da se prilikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontrole markice za prevoz našale i Helenu „opomenu” rečima:
„Gospođo, fali vam slovo ’a’ na kraju imena”.
Nakon dve decenije života u „pogrešnom” telu, Helena danas izgleda i oseća se kao žena. Nakon što je prošle jeseni odlučila da zauvek skine vojnu uniformu, sa mesta intendantskog majora ode u penziju i u 41. godini promeni pol, ona je promenila sliku u ličnoj karti kako ne bi dolazilo do nesporazuma sa službenicima u banci, pošti, policiji... Ali u njenoj ličnoj karti i dalje piše muško ime. Devojačko prezime nije menjala, u šali kaže Helena.
„Žena se ne postaje preko noći, proces prilagođavanja polnog i rodnog identiteta traje oko dve godine. Ja sada uzimam hormonsku terapiju, a nakon toga odlazim na operaciju koja će promeniti anatomiju mog tela. Zakonodavac, međutim, kaže da ime, pol i matični broj u ličnoj karti mogu da promenim tek nakon kompletne operacije pola”, kaže Helena.
Iako u Srbiji svake godine između osam i deset osoba promeni pol (prva takva operacija u Srbiji je obavljena 1989. i od tada je više od 250 osoba dobilo novi polni identitet), transrodne osobe suočene su sa mnogobrojnim životnim i pravnim problemima. Počev od promene podataka u ličnoj karti, preko pronalaženja posla, pa sve do fizičkih napada, jer većina osoba neretko stavlja znak jednakosti između transrodnih osoba i prostitutki. Zbog toga će se na skupu pod nazivom „Ponos transosoba” koji se održava 20. septembra u Beogradu – istog dana kada i Parada ponosa, zahtevati izmena Zakona o matičnim knjigama, kao i senzibilizacija policije, Nacionalne službe za zapošljavanje, centara za socijalni rad i zdravstvenih službi.
Jovanka Todorović, predstavnica organizacije za lezbijska ljudska prava Labris, ističe da se transpolne osobe u Srbiji nalaze u pravnom vakuumu od trenutka kad započnu život u skladu sa sopstvenim rodnim identitetom, pa sve do završetka hirurške operacije promene pola, što je sve zajedno proces koji traje više godina. Tokom tog perioda ozbiljno su im ugroženi pravo na rad i zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, kao i različiti aspekti svakodnevnog života.
„Podaci izvedeni iz jedinog aktuelnog i relevantnog istraživanja o položaju transosoba u Srbiji pod nazivom „Istraživanje problema transseksualnih osoba u sferama školstva, rada i zapošljavanja, zdravstvene zaštite i državne administracije”, koje je 2012. sprovela psihološkinja Jelena Zulević, u saradnji s timom Gejten – LGBT, govore da su glavni problemi transrodnih osoba – problemi sa administracijom i birokratijom prilikom pokušaja promene imena, oznake pola i jedinstvenog matičnog broja građana. Mogućnost promene dokumenata od izuzetne je važnosti za transosobe u svim situacijama u kojima se zahteva pokazivanje dokumenta u kome stoje ime i oznaka pola – lične karte, radne knjižice, zdravstvene knjižice, vozačke dozvole, putnih isprava, uverenja o školovanju...
Nesklad između opaženog roda i podataka u dokumentima znatno otežava ili u potpunosti onemogućava zapošljavanje i ostvarivanje mnogih drugih prava. Stanje dodatno komplikuje (ne)mogućnost dobijanja srednjoškolske ili fakultetske diplome sa novim podacima i osobu stavlja u nezavidan položaj na mnogim mestima, uključujući i sam sistem zdravstvene zaštite. Ostaju neregulisana i mnogobrojna pitanja iz oblasti bračnog i porodičnog života, osiguranja i nasleđivanja”, objašnjava naša sagovornica.
Jovanka Todorović dodaje da u 33 evropske zemlje postoje zakonska rešenja kojima je moguće priznavanje rodnog identiteta transosoba, dok u 16 zemalja priznanje nije moguće. „Međutim, i kad govorimo o pravnom priznanju, zabrinjavajući je podatak da 24 zemlje (među kojima se nalazi i Srbija) zahtevaju sterilizaciju pre priznavanja rodnog identiteta, kao i da su za pravno priznavanje tog identiteta neophodni uslovi – dobijanje dijagnoze mentalnog poremećaja, invazivna operacija i nemogućnost ostanka u istoj bračnoj zajednici”, dodaje naša sagovornica.
-----------------------------------------------------------------
Model zakona o rodnom identitetu
Grupa pravnica, u kojoj su i Slavoljupka Pavlović, dr Jelena Simić i dr Zorica Mršević, u saradnji sa Gejten – LGBT organizacijom i transosobama, kreirala je Model zakona o rodnom identitetu, koji uređuje i štiti prava transosoba. Ovim modelom zakona predviđeno je da se ubrza i olakša administrativni proces promene dokumenata, odnosno da obezbedi pravno priznavanje rodnog identiteta, štiti od diskriminacije i garantuje transosobama prava u pogledu rada, zaposlenja, osiguranja, porodičnog i bračnog života. Zakonom se državi predlažu jasne procedure koje će transosobama omogućiti pravnu sigurnost i smanjiti zloupotrebe. Ovde posebno treba istaći pravo na promenuimena, oznake pola i JMBG-a u dokumentima odmah po ustanovljenju transidentiteta, odnosno odmah nakon dobijanju dijagnoze transseksualizma, a ne nakon operacije promene pola.
.jpg)
