Izvor: RTS, 09.Mar.2012, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Optužnica protiv "crvenih beretki"
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu protiv osmorice bivših pripadnika JSO zbog organizovanja oružane pobune 2001. godine. Pored ostalih optuženi su Milorad Ulemek Legija, Dušan Maričić i Zvezdan Jovanović. Odbačene krivične prijave protiv Vojislava Koštunice i Ace Tomića.
Zbog organizovanja oružane pobune "crvenih beretki" u novembru 2001. godine, Tužilaštvo za organizovani >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kriminal podiglo je optužnicu protiv bivših pripadnika JSO, saznaje RTS.
Pored ostalih optuženi su bivši komandanti "crvenih beretki" Milorad Ulemek Legija i Dušan Maričić, Zvezdan Jovanović koji je ubio premijera Zorana Đinđića, potvrdio je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
Na optuženičkoj klupi, osim njih, biće i bivši pripadnici te jedinice Mića Petraković, Vladimir Potić, Veselin Lečić, Dragan Krsmanović i Dragiša Radić.
Radisavljević je rekao da je krivična prijava protiv tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i načelnika Vojno-bezbednosne agencije Ace Tomića odbačena pošto u toku istrage nije utvrđeno da je bilo ko, osim optuženih, učestvovao u toj pobuni, izuzev ubijenog vođe "zemunskog klana" Dušana Spasojevića, prenosi Tanjug.
"Iz dokaza koji su prikupljeni u toku istrage ne može da se zaključi da je u vreme pobune JSO 2001. godine postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Zorana Đinđića. Ova dva događaja povezuju sami akteri, jer su Ulemek, Spasojević i Jovanović u pobuni Jedinice i u atentatu na premijera imali glavne uloge", rekao je Radisavljević.
U tom smislu, kako je naveo, o pobuni može da se govori kao o događaju, koji je hronološki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji atentat na premijera.
"Prilikom pobune, sistem je pokazao sve svoje slabosti. Bilo je lako godinu i po dana kasnije, umesto na ministre i načelnike, da se krene na samog premijera. Nažalost, sistem je bio nesposoban da ga zaštiti, a on sam nemoćan da se od napada odbrani, tako da je tragedija bila neizbežna", objasnio je Radisavljević.
On je istakao da se zaključci i kvalifikacije navedeni u optužnici zasnivaju isključivo na dokazima i činjenicama, do kojih se došlo u legalno sprovedenom postupku istakavši da u tome i jeste specifična uloga tužioca.
Navodi optužnice
Optuženima se stavlja se na teret izvršenje krivičnog dela oružana pobuna iz tada važećeg Krivičnog zakona SRJ.
Dokazima prikupljenim u toku istrage potvrđeno je da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslužnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine sa pobunom.
Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao autoput. Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.
Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, naveo je tužilac Radisavljević.
Akcija hapšenja pripadnika JSO-a, za koje se sumnja da su učestvovali u organizovanju pobune "crvenih beretki", novembra 2001. godine, započeta je 20. septembra 2011. godine.
Najpre su privedeni su nekadašanji pomoćnik komandanta JSO zadužen za kontraobaveštajni sektor, docnije pripadnik BIA Veselin Lečić (51), pripadnik Žandarmerije Mića Petraković (39) i žandarm iz Protivterorističke jedinice Vladimir Potić (37).
Poslednji iz grupe osumnjičenih, nekadašnji pripadnik JSO-a, Dragiša Radić uhapšen je 29. septembra.
Ulemek, Jovanović i Maričić nalaze se u požarevačkom zatvoru, gde izdržavaju višedecenijske kazne zatvora zvog ubistva premijera Đinđića i drugih zločina.
Optužnicom je predloženo da se petorici okrivljenih produži pritvor u kom borave od hapšenja 20. septembra prošle godine, dok su trojica provooptuženih Ulemek, Jovanović i Maričić u zatvoru na izdržavanju višedecenijskih kazni zbog drugih krivičnih dela.
Pobuna JSO-a
Pobuna pripadnika JSO-a praktično je počela 8. novembra 2001. godine, odnosno neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm.
Njih su "crvene beretke" uhapsile na pijaci u Obrenovcu, a iste večeri prebačeni su u pritvor u Sheveningenu.
Dan kasnije, "crvene beretke" otkazale su poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta. Kasnije tog dana, pripadnici JSO-a održali su konferenciju za novinare, na kojoj su izneli svoje zahteve, uključujući zahtev za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
Tokom pobune "crvene beretke" blokirale su autoput kod Centra "Sava", u vreme kad je Milorad Ulemek Legija trebalo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu "Ibarska magistrala".
Dušan Mihajlović je, navodno, čak i pisano ponudio ostavku, koju je vlada Zorana Đinđića odbacila. U kasnijem razvoju situacije, ostavke su podnela dvojica najviših zvaničnika RDB-a, načelnik Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović.
Premijer Đinđić, koji je vest o pobuni saznao tokom posete Americi, odmah po povratku sazvao je sastanak kojem su prisustvovali Mihajlović, Petrović, Žarko Korać i tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Sreten Lukić.
Posle sastanka, Đinđić i Čedomir Jovanović otišli su na pregovore u sedište JSO-a u Kuli. Đinđić nije pristao da udovolji zahtevu da smeni ministra policije.
Na čelo Resora državne bezbednosti, dva dana pre kraja pobune, imenovani su Andreja Savić i Milorad Bracanović, koga je Specijalni sud u Beogradu, kasnije osudio na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja pripreme ubistava Ivana Stambolića i Vuka Draškovića. Zbog neprijavljivanja izvršioca tih dela, osuđen je na još dve godine zatvora.
Andreja Savić i Sreten Lukić 17. novembra dolaze u Kulu, čime je stavljena tačka na pobunu "crvenih beretki".
.jpg)
