Izvor: Press, 15.Maj.2010, 23:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narod voli vođe i kada su loše
Slučaj „Šormaz" pokazao da stranačke vođe imaju skroz odrešene ruke i da im se stolica ne zaljulja čak i kada dođu na ivicu cenzusa
Izbacivanje Dragana Šormaza iz DSS-a zbog sukoba sa predsednikom stranke Vojislavom Koštunicom pokazao je da u srpskoj politici i dalje vlada kult ličnosti, zbog čega lideri stranaka ostaju na pozicijama bez obzira na izborne >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << poraze, a svako ko im se ozbiljnije suprotstavi može da računa da je okončao karijeru u svojoj stranci.
Iako je Koštunica svojevremeno „patentirao" teoriju da se do demokratije u društvu dolazi diktaturom u stranci, nedavni primer iz Velike Britanije, kada se doskorašnji premijer Gordon Braun posle izbora povukao sa čela stranke, pokazuje da smo mi daleko od istinske demokratije.
Miloš Bogdanović, autor knjige „Prokletstvo nacije", koji se bavio istraživanjem fenomena kulta ličnosti kod Srba, kaže da je najveći problem u nedovoljno razvijenoj političkoj kulturi.
- Kod nas je previše bitno koja ličnost će da se nađe na visokoj funkciji. Englezi su, recimo, potpuno ubili kult ličnosti. Imate primer engleske kraljice, za koju svi govore Njeno veličanstvo kraljica, za sve što je državno kažu da je to njeno, svaka vlast radi u njeno ime, a svaki ministar može da promeni njenu sluškinju. Englezi su svojim zakonima građane stavili na nivo kraljeva, a kraljeve na nivo građana. I u takvoj kulturi ni za koga ne može da se pomisli da je nezamenljiv. Kraljica Elizabeta koja nije platila kartu za prevoz bila je kažnjena, a kada je šef Koštuničinog kabineta Nikitović vozio nedozvoljenom brzinom, komandir je bio kažnjen što mu je pisao prijavu. To je apsurd koji pokazuje nivo razvoja naše demokratije - priča Bogdanović.
Naš sagovornik kaže da nikada nismo imali društveni pravac koji bi razvio ličnu odgovornost kod ljudi i da se zbog toga većina bespogovorno prepušta odlukama lidera.
- Sve je ostavljeno našoj balkanskoj sujeti da nas je sramota da grešimo. Ako čovek ne može da prizna da je pogrešio, to uništava svest o sopstvenoj odgovornosti i čoveka čini podložnim manipulaciji. Postoji potreba ljudi da sa sebe skinu osećaj odgovornosti. Ljudi vole da imaju nekog ko će da se stara za njih i da odlučuje u njihovo ime - objašnjava Bogdanović.
S druge strane, politički analitičar Branko Radun kaže da u srpskoj politici nema dovoljno ljudi koji imaju političku težinu i da se zbog toga lideri stranaka ne osećaju ugroženo.
- To se najbolje vidi baš u konkretnom slučaju Šormaza. On nema političku težinu i ne može da bude ozbiljna pretnja Koštunici u DSS-u, tako da je sebi otvorio neku vrstu političkog prelaznog roka i diže medijsku pompu kako bi se udomio u nekoj drugoj stranci. Sve stranke u Srbiji su liderske i tu nema spora. Ali to ne mora da bude loše. Tako je u mnogim zemljama u svetu, da stranke zavise od rejtinga svog lidera i da zbog toga lider često ima odrešene ruke da vodi život stranke. Nije problem u tome što su nam stranke liderske, nego što su nam lideri loši - zaključuje Radun.
