Izvor: B92, 11.Mar.2011, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beba Popović: Dogovor JSO-Koštunica

Beograd -- Nekadašnji saradnik Zorana Đinđića Vladimir Popović tvrdi da je JSO pripremala pobunu 2001. uz dogovor sa kabinetom Vojislava Koštunice, tada predsednika SRJ.

Popović je rekao u emisiji "Peščanik" radija B92 da je i sam Koštunica znao za te dogovore i da ih je odobravao, iako ukazuje da za to nema pisanih tragova.

Popović je ispričao i da je tek nakon pobune JSO Zoran Đinđić video da policija ne sluša Vladu, već ljude koji nisu u institucijama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Vladimir Beba Popović rekao je za emisiju "Peščanik" radija B92 da Đinđić formalno jeste imao izvršnu vlast, ali sam nije bio svestan kako je treba koristiti.

Popović kaže da sve ono za šta su Zoran Đinđić i i njegova Vlada svojevremeno optuživani, to su radili upravo oni koji su ih optuživali.

"Imali ste jedan autoritet koji je pobedio Slobodana Miloševića u liku Vojislava Koštunice, koga je podržavalo toliko ljudi – 80 ili 85 procenata, čak, u jednom trenutku, kada su i oni koji su glasali za Miloševića počeli da glasaju za Koštunicu jer videli su da u tome nema neke velike razlike i da je to otprilike to. Imali ste ljude koji tu nisu dozvoljavali da se bilo šta suprotstavlja, imali ste ove ljude koji su procenili i rekli: 'pa mi tu možemo da opstanemo’ i tog trenutka, takvi počinju, pošto je ogroman ulog – njihova sloboda koja se sada više ne dovodi u pitanje, i to je ono što svi kažu '5. oktobra su molili da im glave ostanu na ramenima, 6. oktobra su molili da bude makar doživotna, a 1. februara su već gledali kako da im ostane imovina'. Dakle, oni su uspeli da opstanu", kaže Popović.

"S druge strane, ima ovo što sam pomenuo da Zoran Đinđić praktično nije bio svestan šta je moć i šta je to kada postanete predsednik Vlade bilo koje zemlje sveta, a naročito Srbije. Da to podrazumeva da te se narod plaši i da imaš autoritet ako držiš policiju ili vojsku – znači imaš silu, imaš pravdu, tužioce, Ministarstvo – ove koji mogu da te oteraju u zatvor ili oslobode od krivičnog dela. Treće, da držiš pare. Zoran Đinđić nijedno od ta tri nije držao", naveo je on.

"Ostavio je to drugima, finansije je prepustio G17 i drugom delu koalicije, on je hteo da bude čovek koji predstavlja Srbiju u svetu i njega je interesovala ta veza, ta ministarstva, ekonomska, Londonski klub, Pariski klub, predsednici država, da kao najzad, posle toliko godina, Srbiju predstavlja čovek koji tako izgleda, koji tako govori, i tako dalje", rekao je Vladimir Beba Popović.

"Oni su to sve procenili, i kada su shvatili da je to tako, rekli su: 'Koštunice, hej, ovi se klate, nisu oni čvrsti, uzimaj ti moć, ministarstvo sila, kada to imaš u ruci, Srbija će te se plašiti’. Zoran to nije uzimao, on je tek 2002. godine shvatio, počeo da shvata prvi put kada je izvršio one promene posle pobune Crvenih beretki, kada su dovedeni Milan Obradović i Boro Banjac na neka ključna mesta, tek je tada shvatio prvi put da tom policijom koja je važna i za koju on snosi odgovornost, tu su postavljeni neki drugi ljudi i da to nema nikakve veze s njim. Da oni ne slušaju Vladu, nego za njih postoje neki autoriteti koji nisu u institucijama države", kaže on.

"Sve ono što je Vojislav Koštunica i njegova Vlada kasnije uradila, sve ono što od 2004. do danas gledamo da se dešava u Srbiji je optuživan Zoran Đinđić i njegova Vlada od ljudi koji su to radili od 2004. do 2011, znači on je optuživan za nešto sa čim nije imao veze, samo da bi ovi koji ga optužuju došli u situaciju da rade to isto – da pljačkaju Srbiju, da vladaju uredbama, da kradu budžet, da sarađuju sa kriminalcima, da štite Miloševićeve ljude, da zataškavaju zločine. Znači, sve ono za šta je Zoran optuživan i njegova Vlada – to su oni nastavili da rade", naveo je Popović.

"Dogovor sa kabinetom Koštunice"

Vladimir Popović podsetio je i na situaciju u kojoj se Zoran Đinđić našao početkom 2000. kada mu je u stranačkim izborima protivkandidat bio Slobodan Vuksanović.

On navodi da je Đinđić umalo izgubio te izbore, jer, kako kaže Popović, tada je čak želeo i da odustane od bavljenja politikom, smatrajući u jednom momentu da je to gubljenje vremena.

"Taj Vuksanović, da vas podsetim, odmah posle odlazi u stranku generala Perišića. Od svih ljudi, taj veliki demokratski potencijal Slobodan Vuksanović nalazi u čoveku koji je bio načelnik Generalštaba 6 ili 7 godina dok su se najveći zločini dešavali u Hrvatskoj i Bosni, gde je on bio komandant. Vuksanović odlazi kod njega, naravno nikome to u javnosti ne smeta niti se iko time bavi, da bi, na kraju, završio kao ministar kod Vojislava Koštunice, i završio kao privatni ministar pojedinih tajkuna koji su ga plaćali i za čije ime i u čiji je račun na tom mestu bio, da bi ga sklonili. Ali, nemojte da se iznenadite da za godinu, tri ili pet ponovo vidite da ga izvuku jer je to način i metod njihovog rada”, navodi Popović.

"Kada kažem njihovog, mislim na te ljude – ja ne mogu da ih nazovem vojskom, možda je zbog komunikacije i svega lakše da govorim da je to vojna služba, ali oni su mnogo šire nego vojna služba”, rekao je Vladimir Beba Popović.

"Da li treba da ja objašnjavam sada nekome kakav je uticaj Vojske na pobunu Crvenih beretki, kakav je uticaj Vojske na Legiju i na tu jedinicu 2001. godine, kada oni, dakle Legija i ta banda koja se sprema da napravi pobunu – naravno, ne spremaju se da naprave pobunu tako što su sami to rešili, jednog dana su sedeli, prodali su 4 kila droge, ubili dvoje-troje ljudi i onda su seli popodne i rekli: 'šta da uradimo, hajde da napravimo pobunu’. Naravno da su pobunu uradili uz dogovor sa Vojislavom Koštunicom”, tvrdi on.

"Kada kažem Vojislavom Koštunicom, onda, da se razumemo, tu ne mislim lično na njega, mada je on sve to znao. Znači, ti koji pričaju 'jesu možda ti oko njega bili takvi, jeste to Rade Bulatović, Tijanić, ta ekipa, Ljilja Nedeljković i tako dalje’; ne, on je sve znao, sve je odobravao, ne postoje ni za to pisani dokumenti, pisani tragovi da je on nešto oko toga radio, kao što se u njegovoj kancelariji veselilo 12. marta kada je Zoran Đinđić ubijen, pio se viski u sedištu DSS. Postoje ljudi koji o tome mogu da govore, on nije bio sam – bio je Rade Bulatović, bio je njegov šef, da li mu je tad bio šef ili nije, ne znam, Filip Golubović se zove, bio je Rade Bulatović, bio je Gradimir Nalić, bila je cela ta banda”, rekao je Popović.

"Šta su oni to slavili i radovali se 12. marta? Šta su to oni uspeli, ljudi koji su u međuvremenu izgubili svu vlast, koji apsolutno nikakvu vlast nemaju?”, pita on.

"Vraćam se na ovo da li je on znao – naravno da je znao, naravno da su ti ljudi napravili pobunu uz dogovor sa Koštunicom. Tu govorim o tome šta je to. To je kabinet i pre svega Ljiljana Nedeljković, alfa i omega svih zločina koji su se desili u periodu između oktobra 2001. godine, zločina, nezakonitosti, pljačke, do perioda dok nije sklonjena i dok nije poslana na rezervni položaj u NIN, što sam malopre rekao kao sa Vuksanovićem – iskoriste ljude, uzmu ljude, onda ih vrate”, naveo je on.

"Ta žena, ta osoba je bila ključna, jer se preko nje sve prelamalo”, tvrdi Vladimir Beba Popović.

B92 povodom godišnjice atentata

Radio B92 emituje reprizu "Peščanika", posvećenog godišnjici ubistva premijera Zorana Đinđića, u subotu u 16:00. Gost - Vladimir Beba Popović.

Poslušajte uvodnik Svetlane Lukić u emisiju "Peščanik" 11. III 2011.

Istog dana - 12. marta u 21 sat na TV B92 možete gledati video izdanje "Peščanika", film "Atentat – naša privatna stvar".

Pretpremijera filma biće u subotu u podne. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

U ponedeljak 14. marta u 21 sat na TV B92 gledaćete specijalnu emisiju "Insajder debate" koja će biti posvećena političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića.
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica

Nastavak na B92...