Izvor: RTS, 15.Mar.2012, 11:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završna reč, drugi dan
Vojislav Šešelj negirao pred Haškim tribunalom optužbu da je 1992. "govorom mržnje" počinio progon Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, odbacujući navode optužnice. Nastavak izvođenja završne reči u utorak 20. marta.
14.40 - Šešelj za danas završio izvođenje završne reči. Nastavak u utorak 20. marta.
10.18 - Sudija odredio pauzu od 30 minuta, nakon koje će Vojislav >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Šešelj nastaviti sa iznošenjem završne reči.
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, u nastavku iznošenja završene reči, osporavao je navode svedoka Tužilaštva i rekao da u vojvođanskom mestu Hrtkovci 1992. godine nije bilo proterivanja Hrvata, za šta ga tereti optužnica, javlja izveštač RTS-a iz Haga Miloš Milić.
"Ne može biti krivičnog dela progona ako nije bilo oružanog sukoba, a u Vojvodini ga nije bilo", rekao je Šešelj.
"Da biste dokazali deportacije, morate dokazati da je bar jedan Hrvat bio deportovan. Da vidim tog što je deportovan. Zar je deportacija to ako je nekom Hrvatu bilo neprijatno da živi pored srpskih izbeglica, pa ode u Hrvatsku da nađe nekog za povoljnu razmenu imovine, u kojoj uvek dobro prođu", pitao je optuženi i tvrdio da nijedan Hrvat nije deportovan.
"Da li može biti progon ako se nekom ne svidi moj govor? Ja bih vas (obraća se sudijama) rado progonio kad bih imao neku vlast. Ali, ove moje reči ne mogu biti progon. Mogu da vam pokvare ručak, ali u suštini, ne mogu vam ništa. Ne može iznošenje mišljenja predstavljati krivično delo", tvrdio je Šešelj.
On je rekao da je Tužilaštvo protiv njega spremalo četiri grupe svedoka: u jednoj su bili oni koji su se odmah suprotstavili nameri da ga "lažno optuže". Među takvima je bio Ljubiša Petković, koji je dobio i poslanički mandat SRS, rekao je optuženi.
"Petković je izdržao ono što nije izdržao Borisav Jović, koji je ovde svedočio protiv Slobodana Miloševića. Postavlja se moralno pitanje zašto je došao, zašto se nije ubio? Isto i (Zoran) Lilić. To su nemoralne kreature koje su svedočile, a Petković se usprotivio, i zato je bio nagrađen", ukazao je Šešelj.
Lider radikala je u drugu grupu svedoka ubrojao one "koji su govorili sve što su istražitelji tražili, i to pod pretnjom da će biti optuženi".
"Ali, čim je prošao rok koji je Savet bezbednosti dao Tribunalu za podizanje optužnica, ti svedoci su došli u moj tim odbrane, da ispričaju sve kako je bilo i da budu moji svedoci", rekao je Šešelj.
Treću grupu, kako je naveo, činili su oni koji su bili "potkupljeni, i davali lažne iskaze", a četvrtu svedoci koje su "hrvatska i muslimanska obaveštajna služba pripremale za svedočenje".
"Tužilaštvo s lažnim svedocima ništa nije postiglo što bi dokazalo moju eventualnu krivicu i odgovornost. Ono je tim lažnim svedocima samo doprinelo da se dodatno u provaliju surva bilo kakav pravni, politički i moralni integritet Haškog tribunala", rekao je Šešelj.
Prema njegovim rečima, u prvobitnim izjavama svedoka nema nigde Šešelja ni Šešeljevaca, ni Srpske radikalne stranke ni njenih dobrovoljaca, a onda se, kako kaže, posle deset godina na volšeban način pojavljuju u izjavama koje sačinjava samo Tužilaštvo.
"Dovoljno je da Tužilaštvo svedoku sa neprijateljske strane jasno stavi do znanja šta je poželjan iskaz, i svedok odmah ide u tom pravcu i veze", rekao je Šešelj.
Šešelj: Hag gori od Nirnberga
Lider radikala juče je rekao da tužilaštvo nije dokazalo nijednu optužbu i da je proces protiv njega gori od Nirnberškog suđenja Hitlerovim generalima.
Završnu reč tužilaštva i zahtev da bude kažnjen sa 28 godina zatvora nazvao je "gomilom gluposti".
"Vašoj presudi i završnoj reči tužilaštva ljudi će se smejati, ali će ostati transkripti ove sramote i zbog toga je vredelo živeti", rekao je Šešelj.
Lider radikala poručio je da je cilj optužnice i presude protiv njega eliminacija sa političke scene i uništenje SRS-a.
Iako je prethodnih dana Šešelj imao zdravstvenih problema, on je izrazio želju da se pojavi pred većem Tribunala i počne izvođenje završne reči.
Tužilaštvo je za Šešelja zatražilo kaznu od 28 godina zatvora, tvrdeći u završnoj reči da je optuženi kriv po svih devet tačaka optužnice.
Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Šešelja u januaru 2003. godine za ratne zločine na području Hrvatske, BiH i Vojvodine, a on se dobrovoljno predao u februaru iste godine.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007. godine.
