Izvor: Politika, 26.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prekinuto suđenje Šešelju

Tužilaštvo traži da se lideru radikala odmah oduzme pravo da se sam brani i da mu se odredi advokat

Haškom optuženiku Vojislavu Šešelju juče je posle pet i po godina provedenih u zatvoru u Sheveningenu, devet meseci suđenja i saslušanih 38 svedoka tužilaštva, suđenje prekinuto. Pošto tužilaštvo u sudnicu nije dovelo nijednog svedoka predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti zatražio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je od Žalbenog veća da se hitno izjasni da li je tužilaštvo dužno da nastavi sa izvođenjem svojih svedoka ili će suđenje biti prekinuto dok se ne odluči o zahtevu tužilaštva da se Šešelju, koji se sam brani a koga optužuju za opstrukciju procesa, odmah oduzme pravo da vodi sopstvenu odbranu i odredi advokat.

Kako je juče u izjavi za „Politiku” rekao Zoran Krasić, glavni Šešeljev pravni savetnik pretresno veće je 15. avgusta, suprotno zahtevu o nametanju branioca koje je tužilaštvo Sekretarijatu pedalo 8. avgusta, donelo nalog o nastavku suđenja.

„Veće je odbilo zahtev tužilaštva u delu gde se traži prekid postupka i naložilo tužilaštvu da do 22. avgusta dostavi spisak svedoka za 26. avgust i za naredna dva meseca. Ali, tužilaštvo je tog 22. avgusta dostavilo podnesak kojim je tražilo od pretresnog veća da im izda odobrenje da mogu da ulože žalbu protiv naloga pretresnog veća”, objašnjava Krasić.

Pretresno veće juče je dozvolilo tužilaštvu da izjavi žalbu ali je istovremeno od žalbenog veća zatražilo da što pre odluči o toj žalbi.

Po Krasićevim rečima pretresno veće smatra da ne može da razmatra tužiočev zahtev o dodeli branioca zato što nisu ispunjeni procesni uslovi – Šešelj nije dobio zahtev na svom jeziku, nisu mu obelodanjeni prilozi i u zahtevu ima puno stvari koje su zatamljene da on ne bi mogao da ih pročita.

Daril Mandis u ime tužilaštva je kao razloge za prekid suđenja juče naveo brigu za svedoke koje optuženi i njegovi saradnici „zastrašuju i progone”, kao i činjenicu da bi, ukoliko se nastavi izvođenje dokaza, moglo desiti da Šešelju bude nametnut branilac kad tužilaštvo bude pri kraju izvođenja svojih dokaza.

Iako nezadovoljan odlukom o prekidu postupka kojom se kako je rekao krši njegovo pravo na ekspeditivno suđenje Šešelj koji je pre samo mesec dana pretio da će na zahtev tužioca da mu se nametne advokat odgovoriti smrću, odnosno da neće pisati odgovor na podnesak tužilaštva a da će ukoliko mu sud bude ponovo nametnuo advokata stupiti u štrajk glađu, juče se „predomislio”. Sud mu je za odgovor dao mesec dana. Rok počinje da teče od momenta kada sud donese pismenu odluku o obelodanjivanju celog podneska tužilaštva kojim se traži da se Šešelju oduzme pravo da se sam brani.

Krasić tvrdi da je Šešelj 22. avgusta primio zahtev o nametanju branioca na srpskom jeziku koji je „isprecrtavan”, koji ima puno zatamljenih delova, a koji sa prilozima ima oko hiljadu i po strana. Po Krasićevim rečima u svom zahtevu tužilaštvo traži da se Šešelju nametne i nezavisni branilac koji bi trebalo da se izjasni samo o zahtevu tužilaštva da se Šešelju oduzme pravo da vodi sopstvenu odbranu što je po njemu „suludo”.

Šešelj je u sudnici rekao da u ovoj fazi postupka tužilaštvo, kome je ostalo još oko tri i po meseca da završi sa izvođenjem svojih dokaza, jedino moglo da ga optuži za nepoštovanje suda, odnosno da mu izrekne neke disciplinske mere, ali da je to drugi postupak a ne postupak dodele branioca.

Šešelj je 24. februara 2003. dobrovoljno otišao u Hag sa namerom da se sam brani. Međutim čim je kročio u pritvorsku jedincu UN dodeljen mu je branilac, prvo Aleksandar Lazarević, pa Vader Spul, pa dva puta Dejvid Huper.

Suđenje je počelo 7 novembra 2007. ali pre toga je u novembru 2006. godine bio pokušaj suđenja sa nametnutim braniocem Dejvidom Huperom.

Posle 28 dana štrajka glađu, 8 decembra, njemu je vraćeno pravo da se sam brani i postupak je vraćen na početak. Tada je Žan Klod Antoneti imenovan za predsednika sudskog veća koje će suditi Šešelju. Sudija Antoneti se ranije zalagao da se u postupku protiv lidera radikala, ako postoji opasnost da će on da vrši opstrukciju procesa, imenuje prijatelj suda ali da se ne dira u njegovo pravo da se sam brani.

Amikus kurija ili prijatelj suda je neko ko objektivno prati suđenje i uključuje se ako primeti kršenje procesnih prava ili neke nelogičnosti. On nije klasičan branilac.

Prijatelja suda je postojao u procesu protiv Slobodana Miloševića kome su takođe hteli da nametnu branioca, ali sa obrazloženjem da zbog svog lošeg zdravstvenog stanja ne može sam da se brani.

Ljiljana Milisavljević

[objavljeno: 27/08/2008]

Nastavak na Politika...