Izvor: Sportski Žurnal, 10.Jan.2011, 01:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad poglavice slušaju Srbina
Srbija do Tokija i do – Johanesburga. Dragan Stojković Piksi vlada Japanom, a na potpuno drugom kraju planete fudbalom „drma” još jedan naš stručnjak. Kad već nije mogla reprezentacija, bar se Vladimir Vermezović postarao da Južna Afrika shvati kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << ljudi sa ovih prostora vrede više od skromnog leta Orlova na Prvenstvu sveta.
Pod njegovom komandom Kajzer čifs su za godinu ipo osvojili dva pehara Liga kupa, koji je u 2010 doživeo dva izdanja. U poslednjem finalu, početkom decembra, potučen je najveći rival, Orlando pajrets (3:0), taman da se pehar osvojen maja prošle godine vrati na suprotan deo Džoburga.
– Nema razlike osvajaš li trofeje u Srbiji ili inostranstvu, osećaj je uvek isti. Posebnost je u saznanju da podižeš rejting našeg fudbala. Nadam se da na ovaj način otvaram vrata kolegama, priželjkujem da ih što više bude angažovano na svim kontinentima – poručuje Vladimir Vermezović.
Bivši strateg Partizana put do Rta dobre nade pronašao je leta 2009. i samo dve sedmice pošto je postao „poglavica” prigrabio prvi trofej, da bi žetvu nastavio i u 2010. Posle dva u Liga kupu, red bi bio da posle prošlogodišnjeg trećeg mesta, konačno podigne i najvažniji pehar.
– Titula je uvek cilj. Kajzer čifs je najveći klub Južne Afrike, prati nas više od 20 miliona navijača, shvatam kakve su mi obaveze. Mada, ko je radio u Partizanu navikao je da neprestano cilja vrh, za sada dobro podnosim pritisak i priželjkujem da do kraja budemo konkurenti za titulu.
Čifsi su, posle 13 kola, drugi, imaju bod manje od Mamelodi sandaunsa, kojeg su pobedili u derbiju u subotu 1:0.
– Krajem novembra i početkom decembra, zbog posvećenosti Liga kupu zaostali smo. Prepustili smo bodove slabijim ekipama, ali trka je duga. Sad smo uradili dobar posao u derbiju. Možda nemamo najbolje pojedince, ali smo timski najjači.
Šampionske ambicije potkrepljuje i mešoviti igrački kadar.
– Naš je član reprezentativac Sifiv Čabalala, momak koga je svet upamtio po spektakularnom golu Meksiku na Mondijalu, tu su još dvojica golman Kune i vezista Lecholonijan, zatim petorica iz mlade selekcije, još četvorica iz Zimbabvea, momak iz Burundija.
Mondijal je bio i prošao, Vladimir Vermezović objašnjava ne samo fudbalske, nego i društvene efekte planetarne smotre.
– Narod je ovde voleo fudbal i pre Prvenstva sveta, ali je poenta da su se posle takmičenja razlike između tamnoputog i belog stanovništva drastično smanjile. Sve više crnačke dece je na tribinama, što je nekad bilo nezamislivo. I to je pobeda ne samo sporta, nego i države.
Događaj planetarnog značaja izrodio je neočekivane probleme.
– Klubovi u nemaju stadione, nego ih iznajmljuju! Objekti su u vlasništvu države koja je 12 modernih zdanja izgradila za Mondijal i kako je njihovo održavanje skupo retko ko na njima igra. Klubovi biraju one sa manje sedišta, dok grandiozni zvrje prazni. Mi kao najpopularniji klub taj problem nemamo, uživao ogromnu podršku navijača, stadioni su dupke puni, na svakom meču je od 40.000 do 50.000 ljudi. Jedino što stalno menjamo lokacije, od Durbana, do Blumfontejna.
Pogledaj vesti o: Vladimir Stojković
Nastavak na Sportski Žurnal...
