Izvor: B92, 22.Mar.2011, 05:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rusi nam zamazuju oči stadionom"
Novi Sad -- Ako efekti posete Vladimira Putina budu kao preklanjski, kad nam je u posetu dolazio predsednik Rusije Dmitrij Medevedev, neće biti mnogo vajde.
Sudeći po izjavama srpskih zvaničnika, ruskog premijera Vladimira Putina sutra će, prilikom posete Beogradu, najviše zanimati ekonomija.
Da li će se u razgovoru fokusirati na "brze pruge Srbije", energetiku ili će centralna tema možda biti nove ruske investicije, to jest izgradnja novog stadiona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Crvene zvezde, vrednog ništa manje od 600 miliona evra, ostaje da se vidi.
Očekuje se da će Putin dati „zeleno svetlo” za odobravanje ruskog kredita od 800 miliona dolara za realizaciju projekata srpske železnice, da će se govoriti i o realizaciji gasovoda Južni tok i skladištu gasa u Banatskom Dvoru, ali...
Prokopijević kaže da je Južni tok bio kompenzacija za jeftino prodat NIS, i to bi bila korisna i profitabilna stvar i za domaće tržište. "Međutim, osim toga nema 'rusko-srpskih' kombinacija od kojih bismo imali vajde jer ruske kompanije većinom ne funkcionišu po načelima tržišne privrede u okviru vladavine prava. Prema tome, bolje je da nam ne dođu nego da nam dođu", naglašava Prokopijević.
"Na osnovu onoga što je procurilo u javnost, vidi se da možda neće biti Južnog toka, ali će biti stadion, što je ekonomski kontaproduktivna kombinacija. Mogu da izgrade i tri stadiona – ne vidim kome to treba, i čemu, šta je ekonomski efekat od svega toga. Zapravo, efekat je nula, samo šteta", kaže direktor Centra za slobodno tržište Miroslaav Prokopijević.
Takođe, generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je najavio da bi tokom posete premijera Putina Beogradu mogao biti potpisan i ugovor za osnivanje osiguravajuće kompanije „Sogas Srbija”, kao zajedničkog preduzeća Srbijagasa i Gasproma.
Direktor Centra za slobodno tržište naglašava da je i to pogrešan pravac jer u ovoj branši mnogo bolje funkcionišu zapadnoevropske osiguravajuće kuće pa čak se i one teško „probijaju”.
"Bojazan je da će država novoj, ruskoj osiguravajućoj kompaniji da omogući specijalne uslove, a to onda više nije tržište", naglašava Prokopijević.
Nema vajde od praznih obećanja
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da mu "priča o stadionu 'miriše' na pojednostavljenje ugovora o kreditu. Možda je previše komplikovano da se tih 800 miliona dolara, što nije iskorišćeno, povuče za železnicu. Jednostavnije je da se taj posao obavi na jednom objektu".
"Otkako je kredit odobren, odnosno od posete Medvedeva, ništa od kredita nije realizovano osim što su potrošene pare za budžet. Tada su dogovorene investicije u Nišu i ništa od toga nije realizovano", navodi on.
Vojvodina mala i do Tokija
Miroslav Zdravković kaže da "ako se pogleda ukupna vrednost uvoza poljoprivrede Ruske Federacije i našeg ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, vidi se da bi Vojvodina trebalo da se 15 puta poveća, površinski ili po prinosima, da bi parirala zahtevima Ruske Federacije". On navodi da su Rusi ukupno 2009. godine uvezli poljoprivredno-prehrambeih proizvoda za 20,3 milijardi evra, a naš izvoz je vredeo 1,4 milijardu, i dodaje da bi "da se sav naš izvoz preusmeri na Rusiju, činio tek 15. deo njihove ukupne tražnje".
Zdravković podseća i da je tri godine prošlo od odlaska Borisa Tadića u Kinu, a ništa od kineskog mosta, druga je godina od dolaska Medevedeva u Srbiju, a kao rezultat te posete imamo samo potrošenih 200 miliona dolara, što je jedan mesečni deficit budžeta.
"Sada ostaje da se vidi šta nam donosi Putinova poseta, šta znači strateško partnerstvo...", kaže Zdravković, napominjući da je od 2000. do 2010. samo sedam zemalja imalo veću vrednost ulaganja u Srbiju od 600 miliona evra, koliko bi, po nezvaničnim informacijma, trebalo da vredi „nezvanični” stadion.
Međutim, on podseća na to da je u 2010. godini, nakon Italije, Rusija za nas bila druga po značaju za rast ukupnog izvoza. Vrednost robne razmena Srbije i Ruske Federacije 2010. je iznosila 2,7 milijarde dolara, uz deficit na srpskoj strani koji je iznosio 1,61 milijardu dolara.
Obim razmene dve zemlje povećan je lane 16 posto u odnosu na 2009, a u srpskom uvozu, kao i ranije, dominiraju energenti, koji čine 75 odsto ukupnog uvoza.
Kako pokazuju podaci Privredne komore Srbije, prošlogodišnji izvoz Srbije u Rusiju iznosio je 541,1 milion dolara i veći je 55 posto od izvoza u 2009. godini. Rusija je prvi spoljnotrgovinski partner Srbije pri uvozu s udelom od 12,85 odsto.
Zdravković navodi da našu šansu u Rusiji treba tražiti u industrijskoj proizvodnji, napominjući da su nam Rusi dali preferencijalne carinske stope i većina ih je nulta, a baš tamo gde ih nema imamo i nultu vrednost izvoza, što govori o tome da nemamo šta da izvezemo.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
