Izvor: BKTV News, 29.Mar.2018, 19:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak Putinove ERE (Iz našeg ugla)
Kao što se i očekivalo, aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin ubedljivo je pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji i osvojio svoj četvrti mandat.
Putin je istovremeno osvojio za njega rekordnih oko 77 odsto glasova birača, što je još jedan dokaz da pokušaji sa Zapada da se uruši Putinova pozicija nisu uspeli, dok je >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << prozapadna opozicija u Rusiji osvojila ipak skroman broj glasova, s obzirom na činjenicu da su drugo i treće mesto na izborima osvojili kandidati komunista odnosno Vladimir Žirinovski.
To jasno govori da Putinova politika jačanja Rusije i dalje ima više nego dominantnu podršku medju biračima. I ovi predsednički izbori su pokazali da je Putin neprikosnoveni politički lider Rusije, i pored veoma složene geopolitičke situacije i veoma zategnutih odnosa sa Amerikom i NATO paktom, a u poslednje vreme posebno sa Velikom Britanijom, zbog slučaja trovanja bivšeg visokog funkcionera ruske službe bezbednosti. Činjenica je da je Putin u tri svoja predsednička mandata, od početka 2000-tih godina uspeo Rusiju da vrati na ,,velika vrata“ na svetsku geopolitičku scenu, i to u nimalo jednostavnim globalnim političkim okolnostima.
Putin je uspeo ponovo da postavi na noge rusku vojnu industriju, ali i rusku armiju, koja se posebno pokazala u veoma komplikovanoj geostrateškoj priči u ratu u Siriji, gde je Rusija intervenisala na strani sirijskog predsednika Bašara el Asada, a nasuprot teroristima ISIS-a, ali i opozicionih snaga izdašno pomaganih od strane SAD-a.
Ruski predsednik je ,,odigrao“ nekoliko veoma riskantnih ali i politički veoma uspešnih poteza – osim intervencije u Siriji, to je sigurno bilo prisajedinjenje Krima posle referenduma o otcepljenju od Ukrajine, što je izazvalo oštru reakciju Zapada, koji je zbog toga uveo ekonomske sankcije zvaničnoj Moskvi. I pored sankcija koje su nanele štetu i ruskoj ekonomiji, ali i ekonomijama zemalja koje su sankcije uvele, posebno zemljama EU, zvanična Moskva ne odstupa od svoje odluke da Krim ponovo bude u Rusiji.
Predsednik Putin je u istorijski kratkom vremenskom periodu uspeo da obnovi i rusku ekonomiju, koja više nije samo dominantna u segmentu energetike (gasa i nafte), već je obnovila i svoju industriju, ali i industriju naoružanja, gde je jedan od svetskih lidera. Naravno, jačanje ruske ekonomije, i pored zapadnih sankcija, vodilo je i ka značajnom rastu životnog standarda gradjana Rusije. Značajan ekonomski uspeh Putina je i činjenica da je uspeo u velikoj meri da ruske ekonomske ,,oligarhe“ stavi u funkciju interesa države Rusije, kako bi se sprečio nekontrolisani odliv kapitala i nacionalnog bogatstva iz zemlje.
Pred novim-starim ruskim predsednikom stoji novi šestogodišnji mandat koji će sigurno biti ispunjen ozbiljnim iskušenjima. Pre svega u geostrateškom smislu – jer su sada odnosi sa SAD-om i NATO paktom na najnižem nivou u poslednjih više decenija. Mnogi analitičari iz porede sa periodom Hladnog rata. Činjenica je da je NATO posle raspada SSSR-a, uspeo da sa svojim vojnim efektivama izadje na granice današnje Rusije, i pored ranijih suprotnih obećanja. SAD i NATO ne bi da vide novo uzdizanje Rusije na nivo ravnopravne supersile sa njima, ni u političkom ni u vojnom smislu. Pred ruskim predsednikom je veliki izazov da u stalnom geopolitičkom nadmetanju sa SAD-om i NATO-om, učvrsti Rusiju na poziciji velike svetske sile i da preuzme svoj deo ,,geopolitičkog kolača“, što se zvaničnom Vašingtonu sigurno ne svidja i koji to sigurno neće gledati skrštenih ruku.
I naravno, da se sve to dogodi bez direktnog vojnog sukoba izmedju dve velike vojne supersile. A izmedju SAD i Rusije već ozbiljno ,,varniči“, posebno na terenu u Siriji. Vladimir Putin je bez sumnje jedna od najznačajnijih svetskih političkih figura u 21. veku. Njegova era se, na zadovoljstvo gradjana Rusije, nastavlja i u narednih šest godina.
