Izvor: Danas, 24.Apr.2015, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klintonovima pare, Putinu nuklearna sila
Njujork - Ruska agencija za nuklearnu energiju Rosatom preuzela je jednu kanadsku kompaniju sa udelima u rudnicima uranijuma, koji se prostiru od centralne Azije do zapadne Amerike, objavila je ruska Pravda još u januaru 2013. Zahvaljujući tom sporazumu, Rosatom je postao jedan od najvećih proizvođača uranijuma, a predsednik Rusije Vladimir Putin se približio ostvarenju svog cilja - da uspostavi kontrolu nad većim delom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << globalnog lanca snabdevanja komponente za proizvodnju nuklearnog goriva. Međutim, zanimljivo je da Rosatom i Putin nisu jedini profitirali.
Osim rudnika u Kazahstanu koji su među najunosnijim na svetu, Rusi su zahvaljujući kupovini dobili kontrolu nad jednom petinom proizvodnih kapaciteta za uranijum u SAD. Budući da se uranijum smatra strateškim adutom, koji ima veze i s nacionalnom bezbednošću, sporazum je morao da odobri komitet sačinjen od predstavnika jednog broja američkih vladinih agencija, navodi NJujork tajms. Među agencijama koje su na kraju dale pristanak za projekat našao se i Stejt department, na čijem je čelu tada bila Hilari Klinton.
Kako su Rusi postepeno preuzimali kompaniju Uranijum jedan, pošto su od 2009. do 2013. obavljene tri transakcije, piše Njujork tajms, priliv novca je našao svoj put do Klinton fondacije. Predsedavajući kompanije iskoristio je fondaciju svoje porodice da obezbedi četiri donacije od ukupno 2,35 miliona dolara. Te donacije Klintonovi nisu obelodanili javnosti uprkos sporazumu koji je Klintonova zaključila s Belom kućom, prema kojem ondacija ima obavezu da otkrije svoje donatore. Donacije su davali i drugi koji su imali veze s kompanijom.
Ubrzo pošto su Rusi objavili svoje namere da zadobiju većinski deo Uranijuma jedan, Klinton je dobio 500.000 dolara za govor u Moskvi od ruske investicione banke, koja ima veze s Kremljem, a koja je promovisala udeo u Uranijumu jedan. U to vreme i Rosatom i američka vlada su davali obećanja čiji je cilj bio da se ublaže strahovi da će kontrola nad aktivama kompanije biti predata Rusima. Ta obećanja su, međutim, više puta kršena.
Deo priče o povezanosti kompanije Uranijum jedan i Klinton fondacije otkrio je Piter Švajcer, nekadašnji saradnik na desničarskom institutu Huver, koji je napisao knjigu Klinton keš. Švajcer je materijal koji je skupljao za knjigu dao NJujork tajmsu na uvid, koji je na osnovu toga napisao svoju priču.
Ono što, međutim, nije poznato jeste da li su donacije doprinele odobravanju sporazuma o uranijumu. Niko "nikada nije izneo nikakve dokaze koji podupiru teoriju da je Hilari Klinton ikada preduzimala korake kao državna sekretarka da bi podržala interese donatora Klinton fondacije", navodi se u saopštenju Brajana Felona, portparola predsedničke kampanje Hilari Klinton.
