Izvor: B92, 16.Dec.2009, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska:NIS bi pumpe i deo JANAF-a
Beograd -- Rusija je zainteresovana da posle preuzimanja NIS-a reši pitanje većinskog vlasništva nad JANAF-om, ali Hrvati poručuju da će se o tome tek zvanično izjasniti.
Pitanje većinskog vlasništva nad Jadranskim naftovodom mogao bi biti glavni razlog zbog kojeg je ruski premijer Vladimir Putin pre dva dana hrvatskog predsednika Stjepana Mesića podsetio na imovinu Naftne industrije Srbije u ovoj bivšoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jugoslovenskoj republici, saznaje "Politika" iz izvora bliskih ruskoj strani.
Rešenje pitanja većinskog vlasništva nad Janafom (koji se u ovom slučaju posmatra kao zlatna koka), posle preuzimanja NIS-a, ruskoj strani je utoliko bitnije što bi u velikoj meri smanjilo troškove transporta nafte od luke Omišalj do pančevačke, odnosno novosadske rafinerije.
Iako nikada dokraja nije obelodanjeno ko je, zapravo, više uložio u gradnju Jugoslovenskog naftovoda (JANAF), na osnovu podataka NIS-a iz 2003. godine vidi se da je srpski osnivački ulog oko 33 odsto, što je u protivvrednosti oko 88,6 miliona evra. Na bazi zakupljenih kapaciteta po principu „puno za prazno”, NIS-u pripada 55,92 odsto kapitala tog naftovoda.
Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, potvrdio je da je pitanje povratka imovine NIS-a zatečene u Hrvatskoj delom poteklo i od radne grupe pri ovom ministarstvu.
"Prioritet je da se što pre reši pitanje prenosa i uknjižbe NIS-ove imovine u Srbiji, koja je još na Republičkoj direkciji za imovinu, a potom i imovina koja je ostala u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Već danas bi o ovom pitanju nadležni u ministarstvu trebalo da razgovaraju s predstavnicima NIS-a, budući da je u ovoj kompaniji takođe formirana posebna radna grupa koja se bavi samo ovim pitanjem", pojašnjava Mrakić.
Problem sporne NIS-ove imovine u Hrvatskoj mora biti rešen, kaže Mrakić, napominjući da očekuje da će se problem prevazići pregovorima na najvišem nivou, jer zašto bi inače navedeno pitanje pokretao sam premijer Rusije.
Izvor lista Politika navodi da ne treba da iznenadi ako Rusi kao većinski vlasnici NIS-a pokrenu postupak i vlasničkih prava zaostale imovine tog preduzeća na Kosovu i Metohiji.
NIS je na bazi raspoloživih dokumenata 2005. sačinio kompletan pregled zaostale imovine u Hrvatskoj i uputio ga Ministarstvu inostranih poslova u nameri da se ceo spor reši. Međutim, odgovor nikada nije stigao, kaže izvor blizak NIS-u, koji je tada radio na pripremi tih dokumenata. Reč je o benzinskim stanicama koje su bile u vlasništvu tadašnjeg Naftagas prometa (NAP) i „Jugopetrola”. Prema tom popisu, NIS je na teritoriji Hrvatske ostavio 37 benzinskih pumpi i više odmarališta.
Kako se saznaje, većina pumpi je posle raspada Jugoslavije izdvojena u posebna preduzeća koja su u (su)vlasništvu hrvatske „Ine", koja je sada u većinskom vlasništvu mađarskog MOL-a. Hrvatska „Ina” je tada tražila da se reši pitanje njenih pumpi u Srbiji, koje su pripale „Beopetrolu”, kasnije prodatom ruskom „Lukoilu”. „Ina” je tada htela da pitanje svojih 200 pumpi reši na Međunarodnom sudu u Strazburu, budući da se Trgovinski sud u Beogradu nije oglašavao.
Kada je reč o gasu, Hrvatska ima svoju domaću proizvodnju, ugovor s MOL-om koji tu mađarsku kompaniju obavezuje da obezbedi „Ini" dovoljno gasa i kada ga nema u okruženju, interkonekciju sa Slovenijom i Mađarskom.
