Izvor: Politika, 20.Dec.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvođenje viza verovatno bi bilo uzajamno
Naši azilanti čine zanemarljivu manjinu od više od dva miliona građana Srbije koji godišnje posećuju većinom zemlje EU
Splasnula je oktobarska zabrinutost javnosti zbog ozbiljnih pretnji EU da bi, na zahtev nekih njenih članica, mogla ukinuti šengenski bezvizni režim Srbiji. Međutim, to nas ne sme uspavati u nadi da će problem lažnih azilanata biti rešen sam od sebe ili da će je inicijatori ove mere – zaboraviti. Za razliku od nas, oni to pitanje drže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stalno otvorenim pokrećući ga prema potrebi. Zato je nužno da se, radi pronalaženja trajnog, održivog rešenja, vide mogući izvori problema.
Evroskeptici u tome vide dodatni pritisak na Srbiju da prihvati uvek nove zahteve u vezi s Kosovom, što ipak ne odgovara istini ako se ima u vidu da nova vlada pokazuje zavidnu kooperativnost. Pre će biti da se ozbiljna ekonomska kriza unije, zamor od proširenja, loše iskustvo s napretkom dve najmlađe članice, ali i sporo reformisanje zemalja zapadnog Balkana, takođe, nalaze među razlozima za pretnju ukidanjem „šengena”.
Teško je poverovati i da neke od tih država, pod pritiskom ogromnog priliva izbeglica iz zemalja ,,arapskog proleća” opasnost vide u znatno manjem broju izbeglica iz Srbije.
Naši azilanti čine zanemarljivu manjinu od više od dva miliona građana Srbije koji godišnje posećuju mahom zemlje EU: zbog turizma, univerzitetskih, studijskih i poslovnih putovanja, trošeći tamo veliki deo skromnih porodičnih budžeta. Ugrožavanje prednosti tog režima koji ima na raspolaganju ogromna većina građana Srbije, a koji se, uz SSP i status kandidata, smatra najvećim dostignućem u odnosima s unijom, dodatno utiče na pad podrške javnosti evrointegracijama.
Šengenski režim je, iako ustanovljen odlukom EU, zajednički problem koji zahteva dogovorno rešavanje, uz učešće obeju strana. Uvođenje viza verovatno bi bilo uzajamno, pa bi svi putnici iz EU morali obezbeđivati ulazne, tranzitne, poslovne ili već koje druge vize za Srbiju, što bi, možda, dovelo do smanjenja zahteva za azil, ali bi njima donelo trošak i gubljenje vremena. Što se, kao ni razne blokovske zavese iz prošlosti, ne bi uklopilo u vrednosti koje gaji EU.
Evropska komisija i zemlje članice imaju više mogućnosti za odbranu od nepoželjnih azilanata pa ipak radije pominju ukidanje šengenskog režima. Evropski parlament, međutim, nije saglasan s tim i od komisije traži da poštuje proceduru, a protiv je pretnji suspenzijom ili zabranama.
Bilo bi dobro da Evropska komisija ozbiljno razmotri situaciju u kojoj bi se balkanske zemlje našle bez „šengena” i evropske perspektive: kratkoročni učinak te mere dugoročno bi doneo daleko veću ne samo političku štetu. Zato bi umesto toga trebalo da ujednače praksu i da iz raspoloživih instrumenata ponude druga prihvatljiva rešenja između ostalog i proglašenje Srbije za sigurnu zemlju.
Vlada i policija u saradnji sa NVO istovremeno moraju pojačati akciju stalnog informisanja o pooštrenom režimu u ciljanim zemljama i ozbiljno upozoravati na posledice po azilante. Iskustva pokazuju da su od kontrole na izlazu iz zemlje, dugoročno mnogo važnije preventivne mere u zemlji: identifikacija i evidentiranje ponovnih ili potencijalnih putnika, organizatora putovanja, ,,turističkih agencija” i nesavesnih prevoznika, uz oduzimanje dozvola za rad i obaveštavanje javnosti o preduzimanju najstrožih mera. Pošto azilanti dolaze iz ekonomski i socijalno izrazito nerazvijenih delova zemlje, problem čini složenijim i bogomdana sredina za bezobzirnu trgovinu ljudskim sudbinama.
Umesto širokogrude ponude ministra policije da iz džepova građana plaća povratak azilanata, Srbiji je potrebniji dugoročni program poboljšanja životnih uslova u delovima zemlje iz kojih azilanti dolaze.
Vlada i naročito Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi da koriste iskustva i poštuju standarde saradnje s partnerima iz EU, što nije uvek slučaj.
Član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta
Jovan Ilić
objavljeno: 21.12.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
